I HRABRA I PAMETNA Mala Banjalučanka pobedila leukemiju PA OBJAVILA KNJIGU KOJU JE PISALA DOK SE BORILA S RAKOM

„Šta rade slonovi kada ih zasvrbi surla“, „Plaše li se duhovi duhova“, „Opiši svoju omiljenu pidžamu“, „Da li bi radije imao jednoroga ili dinosaurusa za kućnog ljubimca“, „Opiši svoj savršen dan“, „Kada bi svi iz tvoje porodice živeli u zoološkom vrtu, ko bi bio koja životinja“, „Kada bi bio vladar neke države, kako bi se ona zvala“, samo je mali deo pitanja iz Sofijine knjige pod nazivom „222 luda pitanja“, koja je nedavno ugledala svetlost dana.

Knjiga je nastala tokom višemesečnog bolničkog lečenja, transplantacije matičnih ćelija u Srbiji i kućne izolacije jer nakon transplantacije dugo vremena nije smela imati kontakt sa spoljnim svetom. Pitanja je kreirala uz pomoć brata i oca koji su joj bili podrška putem video-poziva, što je ujedno bila Sofijina jedina okupaciona terapija tokom borbe s leukemijom koja joj je dijagnostikovana u decembru 2021. godine. 

Ova hrabra devojčica tada je imala samo osam godina, a bolest ju je stigla iznenada i u svega nekoliko dana do tada miran porodični život preokrenula naopačke. 

U beogradskom Institutu za majku i dete obavljena je transplantacija matičnih ćelija koje joj je donirao mlađi brat Stefan, koji je tada imao svega dve godine.

Težak period

Period lečenja za celu porodicu je bio težak i neizvestan, ali ponajviše za Sofiju, koja se borila za budućnost. Sa željom da „pobegne“ iz svakodnevnog bolničkog okruženja i posveti se nečemu veselijem, Bojan Stojnić, Sofijin otac, za „Glas“ kaže da su došli na ideju da kreiraju pitanja za Sofijine školske drugare, kako bi imala šta da im donese kada se vrati iz Beograda.

– Osmislila je neku vrstu spomenara, odnosno na stotine ludih i šaljivih pitanja. Mesecima je radila na tome zajedno s nama, imali smo oko 500 pitanja, a ona je izdvojila 222 koja su bila najsmešnija i najzanimljivija. Kada se vratila iz Beograda, podelila je to drugarima, a njihove reakcije su bile više nego pozitivne. Deca su se oduševila pa smo odlučili da izdamo knjigu. Pre 15 dana iz štampe je izašao prvi tiraž od 300 komada i sve smo već podelili prijateljima i poznanicima. Deo smo poklonili i Roditeljskoj kući u Banjaluci – ispričao je Stojnić i dodao da je porodica sve radila sama, pa čak i dizajn i karikature u knjizi koja ima 110 strana i namenjena je deci osnovnoškolskog uzrasta.

Human gest

Tokom januara štampaće i drugi tiraž, nakon čega će znatan deo primeraka pokloniti mališanima koji se u Univerzitetskom kliničkom centru RS i beogradskom Institutu bore sa teškim i opakim bolestima.

– Želja nam je da ta deca osete radost, bar nakratko promene svakodnevicu, baš kao i autorka koja je bila u istoj situaciji. Planiramo potražiti i knjižaru u kojoj bi se knjiga prodavala, a sav prihod od prodaje išao bi u humanitarne svrhe. Sredstva ćemo donirati Udruženju roditelja dece obolele od malignih bolesti „Iskra“ iz Banjaluke – kaže Stojnić.

On je istakao da Sofija danas ima 11 godina, pohađa šesti razred osnovne škole i, što je najvažnije, zdravo je dete.

– Ova knjiga za mene i moju porodicu je odraz zajedništva, jer bez obzira na tešku situaciju koja nas je zadesila, zajedno smo uspeli nešto što je bilo toliko ružno i negativno pretvoriti u pozitivno i zanimljivo – zaključio je Stojnić.

Povratak u školu

Povratak školskim obavezama i druženju sa drugarima za Sofiju je, priča Bojan Stojnić, protekao lagano zahvaljujući razumevanju zaposlenih u školi „Ivan Goran Kovačić“ koji su im bili velika podrška.

– Zajedno sa zaposlenima u školi, pedagogom, direktorom, učiteljicom pripremali smo Sofiju za povratak u školu. Pre zvaničnog povratka odlazila je u nekoliko navrata u školu, posećivala drugare, a morala je polagati gradivo iz četvrtog razreda jer je bila odsutna tokom te čitave školske godine – ispričao je Stojnić.