DNEVNIKOV MESEC ŽENSKOG ŠAHA – JASMINA GAJČIN: Novi Sad mesto uspeha

Rođena Apatinka, ženski majstorski kandidat Jasmina Gajčin je bila jedna od najboljih šahistkinja Vojvodine u svojoj generaciji, a ovog proleća je bila i jedna od predstavnica Srbije na pojedinačnom Evropskom prvenstvu. 

Pored šahovskih, ona beleži i izuzetne akademske rezultate, pa su je oni odveli na doktorske studije u Dablin (Irska). O tome kako je šah uticao na njen akademski razvoj, životu u Irskoj, situaciji u nauci i šahu u ovoj zemlji, kao i o drugim temama razgovarali smo sa osvajačicom mnogih domaćih, ali i međunarodnih priznanja, te bivšom prvakinjom Starog kontinenta u ubrzanom šahu, do 18 godina.

Možete li nam opisati vaš šahovski početak?

– Šah sam počela da igram sa oko šest godina. Posećivala sam šahovski klub u rodnom Apatinu i uživala sam, pre svega u druženju koje je pratilo šahovsku igru. Kasnije sam počela da cenim i lepotu igre i uživala sam u rešavanju problema i dubokom fokusu igre. 

Na koje rezultate ste najponosniji?

– Svakako, u najlepšem sećanju su mi ostale dve evropske medalje na školskim prvenstvima, jedna u ubrzanom i jedna u redovom šahu. Obe medalje su osvojene u Novom Sadu, što samo doprinosi lepim uspomenama. Naravno, svaka šahovska partija je za sebe poseban uspeh i posle pobede je uvek utisak kao da je najvažnija. 

Koji su po vama razlozi sve većeg podmlađivanja šaha?

– Uvek mi je drago da vidim da šah postaje sve popularniji među mladima. Mislim da tome delom doprinosi dostupnost šaha - svako sa pristupom internetu može da igra i unapređuje znanje. Takođe, mislim da mladi cene i dinamičnost i fleksibilnost šaha, gde jedna partija može trajati od dva minuta do nekoliko sati. Naravno, prisutnost šaha u popularnoj kulturi, kao što je hit serija „Damin gambit“ utiču na to da se više mladih ljudi zainteresuje za ovu igru.

Na koji način je šah uticao na vašu naučnu karijeru i obrnuto?

– Kroz šah se uči i razvija se fokus, vežba se uočavanje šablona i rešavanje problema. Takođe, šah zahteva donošenje odluke pod vremenskim i pozicionim pritiskom i uči nas kako se nositi s porazom. Slične veštine koje se razvijaju kroz šah vrlo su primenjive i u naučnom radu. Na primer, neuspeli naučni eksperiment sličan je neuspelom taktičkom napadu u šahu - da bi se prevazišao neophodno je ostati hladne glave, te ponovo oceniti poziciju i izabrati novi najbolji plan. Kroz dugogodišnje igranje šaha razvila sam neke od ovih veština i smatram da mi je to pomoglo ne samo u bavljenju naukom već i u životu.

Kako ste se prilagodili životu u Irskoj? Šta vas je najviše iznenadilo?

- U Irsku sam se preselila pre četiri godine, kada sam počela doktorske studije. Od početka sam se osećala dobrodošlo, ljudi su vrlo otvoreni, komunikativni i spremni da pomognu. Jedna od stvari koje su me iznenadile bila je, na primer, koliko je teško od nadređenih u Irskoj dobiti iskrenu kritiku. Čak i kada nešto ne uradite kako treba, svi su vrlo ljubazni, i vrlo retko će vam direktno reći da ste pogrešili. Jedan primer toga je u vožnji - vozači su vrlo strpljivi i vrlo retko trube, čak i kada napravite grešku.

Kakvo je stanje ženskog šaha u Irskoj? 

– Šah je u Irskoj hobi, malo ljudi ga igra na profesionalnom nivou, ne postoje profesionalni klubovi i vrlo je malo turnira. Šahisti se uglavnom samostalno okupljaju i organizuju lige i turnire, često o svom trošku. To se, naravno, prenosi i na ženski šah, samim tim vrlo je malo aktivnih igračica. Ja sam član Šahovskog kluba Dablin (Dublin Chess Club), i prošle godine osvojili smo Armstrong kup, irski ekvivalent prve šahovske lige. Takođe u našem klubu je trenutno najbolja irska igračica, Trisha Kanyamarala, koja je pre nekoliko dana iznenadila pobedom nad intermajstorom Osmak Julijom na Evropskom timskom prvenstvu.

Mnoge devojke odustaju od drevne igre kada dođu do završnih godina srednje škole ili upišu visokoškolske ustanove. Kako bi po vašem mišljenju mogao da se reši ovaj problem? 

– Kada kao šahista prerastete juniorske kategorije, dolazite u situaciju gde turnirski šah postaje manje pristupačan. Takođe, malo koji student može priuštiti da propusti nedelju dana fakulteta da bi učestvovao na iznimno napornim turnirima i ostao u formi. Jedna od stvari koja me je pozitivno iznenadila na mom fakultetu u Irskoj je postojanje studentskih klubova za sve sportove i hobije koje možete zamisliti, uključujući i šah. Ove klubove vode studenti i oni organizuju nedeljne sastanke, turnire i druge šahovske događaje. Na taj način možete još uvek ostati u šahovskom okruženju, čak i kao zauzeti student. 

Stefan Kostić