PORAZ PROTIV ZVEZDE ZA VOŠIN PAD U DONJI DOM SUPERLIGAŠKE TABELE Prekidi prekinuli želju i nadanje

Tišinom, neuobičajenom za derbi, kako na terenu među neposrednim učesnicima događaja, tako i na tribinama, gde nije bilo organizovanog navijanja, odata je pošta stradalima. Tek oko 3.000 gledalaca bilo je prisutno, što je daleko ispod nivoa tradicije u susretima dveju ekipe od čijeg učinka u znatnoj meri zavisi i nivo fudbalske vrednosti u Srbiji. 

A što se indeksa vrednosti srpskog fudbala tiče, u poređenju sa Evropom, uočljiva superiornost šampiona u domaćoj Ligi u obrnutoj je proporciji u odnosu na učinak u elitnom kontinentalnom takmičenju. Jedno poluvreme bilo je Zvezdi dovoljno u derbiju za ubedljivo vođstvo od 3:0, koje je i sačuvala do kraja utakmice za 12. trijumf u 13 utakmica. Sva tri gola domaći tim postigao je iz prekida. Taj podatak, međutim, niti umanjuje vrednost ubedljive pobede, još manje utisak o kvalitetnijem izdanju i nadmoćnosti na terenu, mada takvu ocenu ne deli i trener Novosađana Nenad Lalatović.

– Nismo imali sreće –ocenio je Lalatović, uz još jedno podsećanje da je malo kome bilo do sporta i do igre u atmosferi nakon stravične nesreće i gubitka ljudskih života na novosadskoj železničkoj stanici. – Zvezda nas nije nadigrala, bila je bolja samo na prekidima. Nismo zaslužili da izgubimo utakmicu, sami smo sebe pobedili. Izgubili smo iz tri naše lopte, prvo glup faul, pa umesto u aut lopta u korner, onda dajemo loptu čisto njihovom igraču. Tri gola, iz tri prekida... Zvezda je bila bolja iz prekida, iz igre nije bila bolja. I to je to, čestitam im na pobedi. Ne bih ništa da komentarišem, mada bih voleo da kažem još ponešto, voleo bih da neko optereti Crvenu zvezdu u našoj Ligi, pa da to počnemo od sudija, na primer.

Što se sopstvenih grešaka tiče, Vošin strateg je stoprocentno u pravu. To, međutim, ne može da bude opravdanje za ubedljiv poraz, bez obzira na to što su iz sastava bili odsutni Korać i Petrović, dvojica važnih individualaca u Vošinom timu. Naprotiv, to jeste opterećenje više u pripremi kolektiva za iskušenja koja slede. Sasvim je logično da takmaci u sportskim nadmetanjima pobeđuju zahvaljujući sopstvenoj vrednosti, koristeći svaku grešku protivnika. Naročito greške u odbrani, koje se i najskuplje naplaćuju.

I Lalatović je, prilikom povratka na čelo stručnog štaba Vojvodine, komentarisao neprihvatljivu poroznost odbrane, veliki broj primljenih golova i imperativ potrebe da se defanzivi posveti značajnija pažnja, počev od najisturenijih igrača u polju, do golmana na golu.

S druge strane, Radulovićevi promašaji, koji se lako ne maše, sastavni su deo igre. Šta bi bilo da je bilo, u formi hipotetičkog nagađanja, ne može da bude alibi za negativan rezultat. Kao razlog za skroman položaj Vojvodine na tabeli, između ostalog, jeste i zbir nezavršenih prethodno uspešno izvedenih akcija, sve do završnice napada. Češći je to slučaj nego što bi tim koji nišani vrh tabele mogao i smeo sebi da dozvoli. Verbalnim nipodaštavanjem ubedljive pobede protivnika, inače izrazitog favorita, predstavlja bežanje od stvarnosti u kojoj je Crvena zvezda trenutno suvereni vladar u relacijama srpskog fudbala, ali i pokušaj minimiziranja utiska o sopstvene nemoći.

Vojvodini, sa Lalatovićem na čelu, preostaje da u susretima, kako sa OFK Beogradom nedavno tako i sa lučanskom Mladosti u subotu, traži način za odlučujući korak bliže Crvenoj zvezdi, koja je prvo poluvreme odigrala taman toliko koliko joj je i bilo dovoljno za konačan trijumf, relaksirajući kolektiv u drugom delu „derbija“, pred sutrašnju evropsku svetkovinu sa Barselonom.

L. Bakmaz