U Briselu danas nova runda dijaloga Beograda i Prištine; Petković: 11 godina ČEKAMO NA ZAJEDNICU SRPSKIH OPŠTINA
BRISEL: U Briselu će danas biti održana nova runda dijaloga Beograda i Prištine na nivou glavnih pregovarača, na kojoj će Beograd predstavljati direktor Kancelarije za Kosovo i Metohiju i glavni pregovarač Petar Petković.
Sa prištinske strane očekuje se učešće njenog glavnog pregovarača Besnika Bisljimija.
Portparol Evropske komisije Peter Stano izjavio je juče da će na dnevnom redu biti potreba da "hitno počne primena Ohridskog sporazuma" i da se obe strane "konačno dogovore" oko napretka u dijalogu.
Na pitanje Tanjuga da li će biti trilateralnog sastanka Beograda i Prištine sa specijalnim izaslanikom EU za dijalog Miroslavom Lajčakom, on je rekao da se EU uvek trudi da zadrži uobičajeni scenario, ali da trilateralni sastanak "u velikoj meri zavisi od spremnosti obe strane da se sastanu u trilateralnom formatu".
Petković je u ponedeljak izjavio da ne može ništa da očekuje od predstojeće runde dijaloga jer je, kaže, poučen iskustvom iz ranijih pregovora i sastanaka.
Istakao je da je Beograd uvek opredeljen za razgovor o rešavanju ključnih pitanja vezanih za opstanak srpskog naroda na KiM, ali da je Prištini problem da razgovara o ZSO i ispunjenju svih prethodno dogovorenih sporazuma.
Petković je podsetio da se 11 godina čeka na formiranje ZSO i naglasio da Beograd uvek koristi razgovore da podseti i ukaže na to kakav je teror Prištine nad Srbima na delu, na zatvaranje srpskih institucija, zabranu dinara, hapšenja nevinih ljudi i na nelegalno prisustvo albanskih policajaca na severu AP KiM.
''Jednostavno da insistiramo na svim sporazumima koje smo dogovarali ovih 11 godina, jer je to jedini način za normalizaciju odnosa'', naglasio je Petković.
Poslednji put glavni pregovarači Beograda i Prištine odvojeno su se sastali 17. septembra sa Lajčakom u Briselu, ali tada nije održan trojni sastanak.
Petković je tada izjavio da do trojnog sastanka nije došlo jer je to odbio Bisljimi zbog toga što je delegacija Beograda insistirala na temama kao što su ZSO, poštanske usluge i pitanje primene sporazuma o mostu na Ibru u Kosovskoj Mitrovici.
Privremene prištinske institucije su od početka godine povukle brojne jednostrane poteze koji su dodatno otežali položaj Srba na AP KiM - od 1. februara Priština je zabranila upotrebu dinara u pokrajini, u maju je zatvorila ekspoziture Poštanske štedionice, početkom avgusta su zatvorene filajale Pošte Srbije, a krajem avgusta srpske institucije na severu AP KiM.