U KIKINDI SE SNIMA DOKUMENTARAC O „KRVAVOM PUTU“ Knut Flovik Toresen: U norveškim logorima bilo 80 SRBA
KIKINDA: Gradonačelnik Kikinde, Mladen Bogdan ugostio je Knuta Flovika Toresena, norveškog pisca i istoričara iz Narvika, bivšeg oficira norveških oružanih snaga, koji se bavi ,,Krvavim putem”, izgrađenim radom interniranih Srba među kojima su i Kikinđani. U Kikindu ga dovodi snimanje dela dokumentarnog filma o „Krvavom putu” i srpsko-norveškim odnosima, u produkciji portala ,,Vojvodina uživo”, koji je finansirao Pokrajinski sekretarijat za kulturu i informisanje.
Toresen je poznat i kao ,,Čovek koji je spasao Gračanicu”, pošto je tokom pogroma na Kosovu 2004. godine, kao komandant norveškog KFOR-a, uspeo da sačuva Manastir Gračanicu od uništenja od strane albanskih napadača.
- Radi se o čoveku koji više želi da sazna o poslatim Kikinđanima u logore u Norveškoj, uz činjenicu da mu dugujemo veliku zahvalnost za sve što je učinio za srpski narod. Sve više smo svedoci težnje da se uradi revizija istorije i da se od žrtava prave zločinci i obrnuto. Zato je važno da istina izađe na videlo. Deo dokumentarnog filma trebalo bi da pomogne da se o Kikindi više sazna i biće posvećen našim sugrađanima koji su stradali na severu Norveške, a na nama je da nijednu žrtvu ne zaboravimo - poručio je gradonačelnik.
Za svoju hrabrost i odvažnost Toresen je nagrađen Zlatnom medaljom za hrabrost ,,Miloš Obilić” koju mu je uručio predsednik Republike Srbije Aleksandar Vučić.
- Duže od 20 godina bavim se istraživanjem zarobljenika iz Drugog svetskog rata koji su sa ovih prostora poslati u logore u Norvešku. U filmu ćemo govoriti o srpskim zarobljenicima, što će biti drugačija priča jer su se ranije zarobljenici vodili kao partizani ili Jugosloveni. U norveškim logorima umiralo je 80 odsto Srba u strašnim uslovima, i o tome se mora pričati i to se mora znati jer je procenat smrtnosti bio veći nego u Aušvicu - istakao je Knut Flovik Toresen.
Njegova istraživanja i predavanja značajno su uticala da ovaj deo norveško – srpske istorije ne bude zaboravljen za mlađa pokolenja.
- Mi smo se upoznali sa norveškim istoričarem početkom snimanja našeg dokumentarnog filma, a gospodin Toresen odmah nam je ponudio saradnju. Želja nam je da ispričamo priče koje nisu dobro ispričane i da filmom podsetimo sve na ono što se desilo - dodao je Vanja Đukić, sa portala ,,Vojvodina uživo”.
- Nakon što se film prikaže, biće jasnija slika nacionalne pripadnosti zarobljenika poslatih u logore, što do sada nije urađeno. Nažalost, niko nije govorio o delu istorije i nemiloj sudbini koju su prošli Srbi sa čitave teritorije Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca - nadovezao se Aleksandar Gajić, istoričar i istraživač, saradnik na projektu.