BRAT I SESTRA SVETITELJI, ONA JE ŽIVOT DALA ZA BRATA Sveti mučenici Evlampije i Evlampija IMAJU OVU PRIČU
Sveti Evlampije i Evlampija su bili brat i sestra, hrišćanski mučenici iz Nikomidije, s početka 4. veka.
Prilikom progona hrišćana u vreme cara Maksimilijana, mnogi vernici su, ostavljajući svoje domove, spas potražili u brdima, pećinama i pustinjama. Među njima je bio i mladić Evlampije, plemenitog porekla, rodom iz grada Nikomidije.
Njegovi sapatnici su ga jednom prilikom poslali u grad da kupi hleba i donese ga u pustinju gde su se krili.
Ulazeći u Nikomidiju, ugledao je nad gradskom kapijom prikucanu carsku naredbu o gonjenju i ubijanju hrišćana. Kada ju je pročitao, Evlampije se grohotom nasmejao, skinuo naredbu sa zida i pocepao. Zbog toga je odmah bio uhvaćen i izveden pred sudiju. Po drugoj verziji, uhapšen je jer je prikupljao hleb za prognane hrišćane koji su se skrivali u špiljama izvan grada.
Tropar
Mučenici Tvoji Gospode, u stradanju svome su primili nepropadljivi venac, od Tebe Boga našega, jer imajući pomoć Tvoju mučitelje pobediše, a razoriše i nemoćnu drskost demona: Njihovim molitvama spasi duše naše.
Sudija je u prvi mah ubeđivanjem pokušao da Evlampiju promeni mišljenje, pozivajući se na njegovo visoko poreklo. Kada to nije uspelo, jer Evlampije nije bio spreman da se odrekne hrišćanske vere, sudija ga je osudio na mučenje.
Batinama i metalnim oruđem su mu nanosili nebrojene rane po telu, ali je Evlampije sve to izdržao.Sudija je izmišljao razna mučenja, da bi na kraju naredio da se mladić položi na usijani gvozdeni odar, ali je on to preživeo.
Tada se Evlampije navodno odrekao vere, dozvoljavajući da ga odvedu u jedan od paganskih hramova. Kada je ušao tamo, prišao je kipu boga Marsa, koji je bio najveći i najlepši u tom hramu. Prema hrišćanskom predanju, Evlampije je tada, samo snagom svoje vere, srušio i polomio Marsov kip u bezbroj komada.
Rasrđeni sudija tada je bacio Evlampija na nove muke.
Kada je njegova sestra Evlampija čula za mučenje svoga brata, dotrčala je u grad i zatražila da i ona strada zajedno sa njim. Sudija, prvo začuđen ovakvom hrabrošću, naredio je da je obese za kosu i tuku. Zatim je naredio da se oboje ubace u kotao sa kipućom vodom, a onda i u usijanu peć. Međutim, oba puta su preživeli ta mučenja jer se, prema hrišćanskom predanju, voda ohladila i vatra zgasla.
Na kraju, sudija je, ne znajući više šta da učini sa njima, naredio da se pogube odsecanjem glave. Evlampije, koga su u međuvremenu i oslepeli, sam je dostojanstveno položio svoju glavu na panj, a njegova sestra je izdahnula pre samog pogubljenja. Sveti Teofan Načertani napisao je u devetom veku Kanon u njihovu čast, jer se verovalo u isceljenja zbog moštiju ovo dvoje svetaca.
Slave se 10. oktobra po starom kalendaru, odnosno 23. oktobra po novom.
