SPASENI OD PATNJE I SIGURNE SMRTI Pet hiljada životinja prošlo kroz palićko prihvatilište
PALIĆ: Zamislite mladunče lava koje bespomoćno luta u napuštenom skladištu, ili povređenu pticu koja više ne može da se vrati u svoje prirodno stanište.
Ove životinje, i mnoge druge, našle su novi dom u Zoološkom vrtu Palić, gde je Prihvatni centar za divlje životinje postao utočište za preko 5000 jedinki u poslednjih 20 godina.
Zoološki vrt postao je mesto gde se egzotične i povređene životinje spašavaju od sigurne smrti. Ove godine, centar je obeležio važan trenutak, prijem svoje 5000. jedinke. Sonja Mandić, direktorka Zoološkog vrta Palić, s ponosom ističe:
- Već 20 godina pružamo dom životinjama koje bi, bez naše pomoći, bile osuđene na život u patnji ili smrt. Još pre nego što su strogi propisi CITES konvencije o zaštiti ugroženih vrsta stupili na snagu, mi smo pomagali u njihovom zbrinjavanju.
Prihvatilište je trenutno popunjeno 75%, a značajan broj životinja potiče iz ranijih godina, kada je centar prihvatao egzotične vrste koje nisu mogle biti vraćene u prirodu.
- To su, recimo, ptice koje više ne mogu da lete ili životinje koje su toliko navikle na ljude da ne bi preživele u divljini -objašnjava Mandić.
Svaka životinja u prihvatilištu nosi svoju priču. Jedna od najpoznatijih je priča o mladunčetu lava, kojeg je pre dve godine policija zaplenila i donela u vrt. Lav je dobio ime Žare i postao je omiljen među posetiocima. Danas je u potpunosti prilagođen životu u vrtu, a njegova priča pokazuje koliko je važno da imamo
ovakva prihvatilišta,
dodaje Mandić. Pored Žareta, poslednjih godina vrt je postao dom i za povređene ptice grabljivice i mnoge druge životinje koje su prošle kroz težak period. Pored toga novi stanovnik je i mlada foka, koja je već atrakcija.
Iako mnoge jedinke ne mogu da se vrate u divljinu, one ovde pronalaze sigurnost i negu koja im omogućava dostojanstven život. Njihov podmladak, uz malo sreće, ima priliku da ponovo zaživi u prirodi.
- Naša misija je da im pružimo novu šansu, čak i kada je povratak u prirodu nemoguć - zaključuje Mandić.
S. Iršević