Srpska pravoslavna crkva i vernici obeležavaju danas dan posvećen svetim mučenicama Minodori, Mitrodori i Nimfodori.
Tri rođene sestre su iz mesta u Vitiniji Azijskoj. Vaspitane u hrišćanskom duhu povukle su se iz grada u pustinju želeći da um svoj uzvise Bogu i oslobode varljivog sveta, i da tako prožive vek ovaj u čistoti i devičanstvu kao prave neveste Hristove. Predale su se velikom trudu, postu i molitvi, dok ih Bog nije ukrasio darom čudotvorstva. Kada su njima počeli da dovode bolesnike radi iscelenja, one su postale znamenite i preko svoje volje.
Čuo je za njih i neki knez Fronton i dovukao ih na sud. Videvši ih knez se začudio krasoti njihovih lica. Jer i ako su one bile velike isposnice i telo njihovo suvo, lice im je bilo svetlo, ozareno unutrašnjim mirom i blagodaću Božjom. Knez im je najpre laskao i obećavao da ih pošalje caru, koji će ih udati za svoje velmože, ali kada se uverio da sva njegova laskanja i obećanja nemaju nikakvog dejstva na ove neveste Hrista, on je naredio pa su prvo mučili Minodoru, a sestre njene je bacio u tamnicu.
Izvor: Pixabay.com
Posle ljutih mučenja viknuo je knez Minodori, izranjavljenoj i iskrvavljenoj: „prinesi žrtvu bogovima!” Na to je odgovorila sveta mučenica: „zar ne vidiš: ništa drugo i ne činim nego svu sebe prinosim na žrtvu Bogu mojemu?” Kada je izdahnula u mukama, tada je knez izveo i ostale dve sestre i postavio ih kraj mrtvog tela, pa pokazujući im mrtvo telo sestre savetovao ih je da se odreknu Hrista. Ali, kako su one ostale nepokolebljive, to je i njih ljutim mukama umorio. Utom je grom udario iz neba i ubio bezdušnog Frontona i njegove sluge.
Hrišćani sahraniše tela svetih Božjih mučenica. Postradaše između 305. i 311. godine u vreme Maksimijana Galerija i upokojiše se u carstvu Hristovom.
MUDRE REČI PREMIJERA ŠIRE SE SA POVLENA Otkriven spomenik Svetom Justinu, Vučević poručio: Neka ovaj plato bude mesto gde ćemo pronaći naš put i kao narod i kao država
NAD MOŠTIMA KNEZA LAZARA DEŠAVALA SE MNOGA ČUDA, A ČUVAJU IH VREDNE I POVUČENE MONAHINJE Na veličanstvenom i stamenom manastiru Ravanica iz 14. veka, one obavljaju sve poslove na imanju, prave meleme, heklaju i vezu (FOTO)
