MEMORIJAL JELENE STOJANOVIĆ U VLAJKOVCU: Pehar šahisti iz Vršca Slobodanu Munižabi
Za tablom bilo 26 učesnika
Ljudi kažu da čovek umire samo ako ga drugi ljudi zaborave, pa je tako i jedna od najboljih šahistkinja u istoriji Vršca, majstorski kandidat Jelena Stojanović, pre šest godina otišla u besmrtnost.
Pet godina nakon prvog održan je i Drugi memorijal Jelene Stojanović, ovoga puta u prostorijama Šah kluba Progresul u Vlajkovcu. Memorijal je odigran u nedelju, 8. septembra, a okupilo se 26 šahista i šahistkinja. Oni su odigrali turnir u ubrzanom šahu i evocirali uspomene ili čuli nešto o članici zlatne vršačke generacije, koja se, sastavljena isključivo od šahistkinja iz Vršca, plasirala u Prvu žensku ligu Srbije, nastupajući za lokalni Šah klub „Bora Kostić”.
Takmičenje je otvorio Jelenin trener, FIDE majstor Milorad Kapelan, koji je sažeto opisao Jelenin život i šahovske uspehe. On je istakao, u izjavi za „Dnevnik”, da je Jelena imala istančan osećaj za lepotu, što joj je sigurno pomoglo da postane odlična šahistkinja.
Kao kustos istoričar umetnosti, Jelena je cenila i prepoznavala lepotu kako u slikama, tako i u ljudima. Takođe, ona je jedna od retkih devojaka koja je igrala i za mušku ekipu ŠK „Bora Kostić”. Memorijalu je prisustvovalo mnogo njenih prijatelja iz Vršca i okoline, kao i njena porodica.
Jelenina starija sestra, takođe odlična šahistkinja i trener, majstorski kandidat Marija Stojanović, izjavila je za „Dnevnik” da su njih dve uvek putovale, trenirale i igrale turnire zajedno.
Jedna od Jeleninih najboljih prijateljica, majstorski kandidat Iva Uzelac, prisetila se i njenog stila igre:
– Jelena je bila racionalna, prisebna, sa obe noge na zemlji, svesna sebe i sveta. Mislim da joj je zbog toga šah „legao“. Ona mu je pristupala gotovo naučno i to se videlo u svim aspektima igre. Igrala je jednaku poziciju do same završnice, sticala minimalnu prednost i tako dobijala partije. Često je ostajala i poslednja u sali, boreći se do krajnjih mogućnosti.
Organizator je obezbedio odgovarajuće medalje za osvajače prva tri mesta, kao i veliki pehar za pobednika turnira. Memorijal se igrao po FIDE pravilima za ubrzani šah i rejtingovao se. Iako rezultat nije važan, istaći ćemo da je osvajač prvog mesta, apsolutno zasluženo, bio FIDE majstor iz Vršca Slobodan Munižaba.
Popularni Munja nije pretrpeo nijedan poraz i osvojio je šest poena iz sedam kola! Drugo mesto i srebrna medalja su pripali majstorskom kandidatu Petru Stajiću iz Vršca, koji je imao samo pola poena manje. Stajić je imao nešto bolje dodatne kriterijume od trećeplasiranog majstorskog kandidata Sebastiana Kotrle iz Vlajkovca, koji je takođe osvojio 5,5 poena.
Za fer i korektnu borbu na turniru pobrinuo se sekretar kluba domaćina, nacionalni arbitar Stefan Kotrla, koji je istakao da odavno nije sudio turnir u ležernijoj i srdačnijoj atmosferi.
Na kraju prenosimo stihove koje je svojoj sestri Jeleni posvetila najmlađa od sestara Stojanović, Anđelija, diplomirani profesor muzičke kulture:
2190 udaha
Zbog mirisa lipe, osmeha milog, i pogleda najlepšeg ne želim nemire, ali promaknu i dese se... A tada kada povređenost zavlada dušom, ne treba gorčina da ima značaj naspram ušuškanosti i spokoja koji ne sme da se remeti već blagodariti daru blagoslova najdubljeg mira, moje srne koja nije otišla nego je samo promenila adresu. Znam da rastanci pripadaju nižerazredno obrazovanim ljudima, ne po papiru zvanja nego po duhu i nemaju večnosti u cilju već samo život. Zato je mnogo bolje da ćutim, jer znam ja koliko moj spomenar vredi i kakvim perom je ispisan!