Sačuvane vesti Pretraga Navigacija
Podešavanja sajta
Odaberi pismo
Odaberi grad
  • Novi Sad
  • Bačka Palanka
  • Bačka Topola
  • Bečej
  • Beograd
  • Inđija
  • Kragujevac
  • Leskovac
  • Niš
  • Pančevo
  • Ruma
  • Sombor
  • Stara Pazova
  • Subotica
  • Vršac
  • Zrenjanin

OD UTORKA IZLOŽBA ĐERĐA MORA U GALERIJI „FORMA” Papir i vodeni znak

12.08.2024. 10:52 10:55
Piše:
Foto: pixabay.com

Izložba “Papir i vodeni znak” Đerđa Mora, biće otvorena u utorak 13. avgusta u 19 časova u galeriji “Forma” (Ilije Ognjanovića 3) Udruženja likovnih umetnika primenjenih umetnosti i dizajnera Vojvodine (UPIDIV).

- Izložba prikazuje svet papira, gde i kada je izumljen, kako je izrađivan kroz istoriju, otkada i zašto list papira sadrži vodeni znak. To je svet strukture papira, njegove izrade, označavanja, ukrašavanja i upotrebe. Svaka linija na papiru, koja je ostala kao znak tehnologije njegove izrade, predstavlja nam ujedno put ka ovom svetu i trag u otkrivanju njegovih tajni: prostora i predela, rečca i vodenica, zvižduka vetrova i vetrenjača, zanata i majstora, proizvodnje i prodaje, tehnike i umetnosti - ukazuje dr Zdravko Rajčetić.

Upravo 2024. obeležava se 530 godina od najstarije srpske i južnoslovenske inkunabule, podseća Zdravko Rajčetić. U štampariji Crnojevića na Cetinju 1494. publikovan je Oktoih prvoglasnik. Štampan je na venecijanskom i lombardijskom papiru, crnom i crvenom bojom, ćiriličkim pismom, uz upotrebu inicijala i zastavica. Na izložbi značajno mesto upravo zauzimaju vodeni znaci iz ovog dragocenog izdanja, u primercima koje čuvaju nacionalne biblioteke u Srbiji. 

- Vodeni znak, isključivo evropski pronalazak, bio je merilo kvaliteta i porekla papira. Brend mlina u kojem se papir izrađivao. I upravo u toj osobini zaštitne marke, izlazi iz skrivenosti, još jednom, preobražujuća priroda vodenog znaka. Kao što je nekada preobratio zanat u umetnost, tako je u 20. veku proširio umetnost u nauku, u filigranologiju - napominje Zdravko Rajčetić.

Kao stručnjak, koji se ceo svoj radni vek bavio prometom i nabavkom papira, tek odlaskom u penziju, i sledom okolnosti u kojima u porodičnoj ostavštini  nalazi veći broj starih dokumenata, koji su bili ispisani na ručno izrađenom papiru, Đerđ Mor počinje da istražuje tu oblast. Stručno se usavršavao na „Akademiji za papir”, čiji je osnivač Muzej papira u Dunaujvarošu (Mađarska). Nakon toga počeo je da obavlja stručne ekspertize. Mor je kao filigranolog i danas angažovan od strane značajnih institucija kulture u Srbiji. 

N. P-j.

Piše:
Pošaljite komentar