„DNEVNIK” U POSETI MESNOJ ORGANIZACIJI BEGEČ Mesto dobrih zabava, provoda i nezaboravnih putovanja

Pored članova drugih mesnih organizacija kako iz grada tako i iz drugih opština na jednu takvu zabavu pozvani su i reporteri „Dnevnika“.

Kako smo se mogli uveriti na licu mesta, ovde je zabava zagarantovana, a  gosti su i mlađi od 65, dok je najstariji vremešni devedesetogodišnjak.

Repertoar je šarenolik, pa pored narodne, ovde je prisutna i zabavna, ali i strana muzika, a retko ko od pristunih ima vremena da sedi za stolom. To im je vele gubljenje vremena, jer su u Lovački dom došli da se provedu najbolje što znaju.

- Bude nas i više od sto, kao što je i večeras slučaj. Svaki treći petak se okupljamo, tokom toplijih meseci, pošto zimi ovde bude hladno. Imamo izuzetno dobru saradnju sa lovcima u čijim prostorijama organizujemo zabave.  Naši članovi odlaze u druga mesta na tamošnje zabave, pa nama dolaze penzioneri iz Futoga, Gložana, Čelareva, Kaća i tako dalje. Ako ne idemo kod njih, neće ni oni da dođu kod nas. Mada ne mora baš svako da bude penzioner, da bi se družio sa nama, dolazi svako ko želi dobro da  se provede – kaže predsednik MO Begeč Siniša Helc.

I muzičari su ovde jedinstveni, a ovaj duo se sastoji od nekadašnjeg rokera i kolege koji svira harmoniku. Otuda bogat repertoar, te sviraju sve što publika poželi, jer im je iskustvo različito i veoma bogato, što smo i mi imali prilike da se uverimo na samoj zabavi.

Ovde ima više od 70 članova, a sa toplim vremenom organizovali su i izlet na bazene u Tuzlu na slana tuzlanksa jezera. Putovali su po Srbiji, obilazili manastire i druge znamenitosti.

- Putovanja počinjemo od aprila, maja, čim otopli. Zbog zdravlja i godina naših članova ne možemo putovati kada je hladno. Turistička putovanja završavamo najkasnije u novembru – kaže Helc.

Imaju jednom nedeljno, i to utorkom sastanke u Mesnoj zajednici Begeč, gde rešavaju njihove proboleme i nude savete, odgovaraju na pitanja članova.

- Imali smo 12 korisnika penzija koji su ostvarili pravo na odlazak u banju. Nekoliko njih je već boravilo na rehabilitaciji, a jedan deo će u narednom periodu otputovati. Pakete solidarne pomoći dobilo je njih 18 sa naše teritorije – kazao je Helc koji je svoj radni vek proveo u Nemačkoj, te mu penzionerski dani nisu teško pali, jer se kaže za života naradio. 

Jednom godišnje posete penzionere koji se teško kreću ili su poptuno nepokretni i uruče im prigodne poklone. Potreba da se najstariji iz Begeča udružuju počela je još pre 15 godina i traje do danas. Problemi koji tište ovdašnje najstarije ne razlikuju se mnogo od onih iz drugih delova grada, s tim što se ovde dosta njih decenijama poznaje što im dosta olakšava penzionerske dane.

Kažu da uvek imaju s kim da porazgovaraju i na ulici ispred kuće, što smatraju to baš i nije tako često u gradu i urbanizovanijim sredinama.

Tekst i foto: Slađana Aničić Ilić