POČINJU 33. OLIMPIJSKE IGRE U PARIZU (26. JUL – 11. AVGUST): Zasijaće sportske zvezde u Gradu svetlosti

U istoriji modernih Olimpijskih igara, koje su prvi put održane 1896. godine u Atini, svake četiri godine domaćin priredi neki detalj koji je presedan i istorijski značajan. Tako je Grad svetlosti ovog puta prvi koji će organizovati svečano otvaranje van olimpijskog stadiona, želeći da svim gostima priredi nezaboravan doživljaj uz, kako zovu Senu, glavnu arteriju ove metropole.

Da je Pariz iskusan u dočekivanju najboljih i najvećeg broja sportista iz celog sveta pokazuje činjenica da je, uz London, jedini grad koji treći put organizuje ovu smotru (1900, 1924). Jeste da je od poslednjih OI prošlo tačno 100 godina, ali glavni grad Francuske je od tada bio domaćin mnogobrojnih velikih sportskih takmičenja, a infrastruktura je uglavnom već bila spremna. Računajući i Zimske olimpijske igre, Francuska je šesti put na listi domaćina. Pariz je dobio organizaciju ovih Igara 2017. godine, kada je u trci u kojoj je više kandidata odustalo iz različitih razloga (Rim, Budimpešta, Hamburg), na kraju pobedio Los Anđeles, koji će za četiri godine biti domaćin.

Istorijsko, prvo svečano otvaranje van stadiona, biće održano na Seni, a svaka zemlja prolaziće čuvenom rekom na brodu. Parada duga 6 km završiće se na prostoru vrta Trokadero, gde će se održati ostatak ceremonijalnog programa. Ovo će biti najveće otvaranje ikada, u smislu broja prisutnih pošto je na otvorenom i biće dostupno svima. Iako organizatori najavljuju spektakl i svako želi da nadmaši prethodno svečano otvaranje, po mnogima je i dalje neprevaziđena ceremonija u Pekingu 2008. godine kada su Kinezi zadivili svet.

RTS 1 prenosiće uživo otvaranje OI od 19.30 časova.

Iako su nadmetanja u nekim sportovima već u toku, današnji dan uzima se kao zvaničan početak najvećeg sportskog događaja ove godine u svetu. Tokom ovih 16 dana za olimpijske medalje takmičiće se 10,500 učesnika u 32 sporta, iz 206 zemalja, tačnije svih država članica Međunarodnog olimpijskog komiteta.

Olimpijske igre u Parizu biće najverovatnije poslednje u eri predsednika Međunarodnog olimpijskog komiteta Tomasa Baha. Nemcu 12-godišnji mandat ističe 2025, a on je već najavio da bi njegov dobar nasledik bio Britanac Sebastijan Kou, trenutno predsednik Svetske atletike, koji nije isključio mogućnost da uđe u trku za fotelju najznačajnije međunarodne sportske organizacije. Pominje se i ime Huana Antonija Samarana, čiji je otac istog imena, vodio MOK od 1980. do 2001. godine. Bah je 2013. zamenio Žaka Roga na čelu MOK-a i najpre je dobio osmogodišnji mandat, koji je 2021. produžen na još četiri godine.

Stadion „Francuska” imaće ulogu olimpijskog, na kom će se odvijati atletska takmičenja i ragbi mečevi, a pojedina nadmetanja održaće se i na čuvenim, istorijskim lokacijama u Parizu i šire. Neke od njih su dvorac Versaj, koji će biti pretvoren u arenu na otvorenom za moderni petoboj i konjički sport. Ispred Ajfelovog tornja biće odbojka na pesku, u Velikoj palati čuvenoj po staklenom krovu mačevanje i tekvondo, ispred Gradske kuće start maratonske trke.

Na OI u Parizu prvi put će biti u program uvrštena dva sporta – brejkdens i kajak kros. Najviše kontroverze napravio je upravo brejkdens, protiv čijeg uvođenja je bilo mnogo protivnika, jer smatraju da ovo u načelu i nije sport. Kajak kros je nova disciplina u kajaku, koji ima dve forme takmičenja – sprint i slalom. Slalom je trka na divljim vodama sa preprekama, a sada će se osim protiv štoperice i prepreka učesnici takmičiti i jedni protiv drugih i biće ih četvoro u jednoj trci.

Na trgu Konkord moći će da se gleda basket 3 na 3, a Palata invalida u kojoj se nalazi i grob Napoleona Bonaparte, biće stecište učesnika u streličarstvu, kao i start drumske biciklističke trke i cilj maratona u atletici. Uz mnogo diskutabilnih situacija u vezi sa zagađenjem Sene, maratonsko plivanje na 10 km i plivački deo triatlonske trke ipak će se održati u toj reci, a start će biti ispod čuvenog mosta „Aleksandar Treći”.

K. Bugarski