MINISTARKA PROSVETE UPOZORAVA Škola kao institucija izgubila UGLED; Nedostatak nastavnika UGROŽAVA kvalitet obrazovanja, iako su PLATE POVEĆANE i dalje ih nema dovoljno

Kako je navela za Tanjug, nedostaje značajan broj pedagoških zanimanja kao što su matematičari, fizičari, informatičari, profesori engleskog i srpskog jezika zbog niskih plata, zbog čega su povećane plate prosvetnim radnicima za 31 odsto od januara prošle godine do januara ove godine, istakavši da se i dalje radi na popravljanju materijalnog statusa.

"Svim studentima druge i treće godine deficitarnih budućih zanimanja date su stipendije, ali ne radi se samo o finansijskom momentu, ljudi imaju potrebu da ih država podržava u sticanju novih znanja, u dostojanstvu institucije u kojoj oni rade. Njihova degradacija je išla kroz decenije, i poslednje decenije pokušavamo sve to da vratimo na neki nivo", ocenila je ministarka.

Đukić Dejanović kaže da je škola kao institucija izgubila ugled, zbog čega smatra da bi trebalo da se razmotri da svaka škola ima svoju himnu, grb, uniformu, svoja obeležja kako bi deca koja idu u tu školu zaista volela nju.

Govoreći o atentatu na bivšeg predsednika SAD i kandidata Republikanske stranke na predstojećim predsedničkim izborima u SAD Donalda Trampa, i napadaču koji je imao samo 20 godina, Đukić Dejanović je rekla da je kontrolisana agresija jedna od normalnih kriterijuma u sistemu kriterijuma zdravih osoba, napomenuvši da je nekontrolisana agresija, agresija u službi političkih postignuća, agresija koja je deo smišljenih planova da se atakuje na tuđe živote veliki društveni problem.

Prema njenim rečima, u sistemu vrednosti u kom svi učestvuju pasivnim odnosom prema agresiji ili bežanjem od problema agresije, manifestacija agresija postane realnost u nekim okruženjima, pa čak i školama.

Ukoliko se deca ne usmere kako na adekvatan način da prazne svoju agresiju, ministarka kaže da će oni biti počinioci raznih neprimerenih radnji jer sami ne umeju da kanališu agresiju koju poseduju.

Kako je objasnila, klica agresije koja postoji u svima u detinjstvu se kasnije rasplamsava i razbuktava i može da dobije jezive razmere, zbog čega ke prevencija agresije ključno rešenje za društvo ali i za pojedinca.

"Mi u društvu imamo institucije sistema, od kojih je jedan ovaj na čijem sam ja čelu, koji tim pitanjem mora sistemski da se bavi. Zbog toga smo prošle godine uveli vaspitne segmente učinka nastavnika na decu kao dominantne, a ne obrazovne. Deca treba da budu bezbedna u školama, sa mnogo više znanja koja treba uputiti ka roditeljima, nastavnicima i deci ne na način da ih stigmatizujemo", navela je ona.

Đukić Dejanović kaže da parametri koji pokazuju koliko je sve ono što Ministarstvo prosvete čini dalo rezultate, jesu zdravlje dece, uspeh, socijalne komunikacije na početku godine i na kraju, kao i broj neželjenih ponašanja na početku i na kraju godine, istakavši da postoji blagi trend smanjenja svega onoga što je negativno i trend rasta poželjnog.

Ministarka smatra da o nasilju treba da se priča na drugačiji način, odnosno ne odmah upiranja prstom u krivca, već na pronalaženju rešenja kako se neželjeno ponašanje ne bi ponovilo ili sledeći put minimiziralo, a da istovremeno ta osoba ne bude odbačena i upućena samo na okruženja u kojima je nasilje vrednovano.

Đukić Dejanović je istakla da 0,07 odsto roditelja ima agresivna ponašanja prema nastavnicima, napomenuvši da iako malo broj uzima pravdu u svoju ruke, nedopustivo je da i jedan roditelj to čini.

Dodaje da je period zaključivanja ocena rizični vremenski periodi za takva agresivna ponašanja roditelja, zbog čega je donet akt da nastavnik ne treba sam da prima roditelja u tom završnom periodu, već da treba da bude prisutan pedagog, psiholog ili razredni starešina

"On već važi, ali nekako smo se prećutno dogovorili da nam prva godina nakon izmena zakona o srednjem i visokom obrazovanju i svih podzakonskih akata koje smo u novembru doneli, bude jedna pilot godina da vidimo šta je tu dobro. Sa Ribnikarom smo se prvi put suočili u istoriji, ovaj deo Evrope ne pamti takvo zlo koje se dogodilo", izjavila je ministarka.

Komentarišući konačne rezultate završnog ispita na kraju osnovnog obrazovanja i vaspitanja za učenike osmog razreda, Đukić Dejanović je rekla da je kontinuitet nivoa znanja isti i da nisu lošiji rezultati iz srpskog jezika i matematike, istakavši da je ove godine iz srpskog jezika prosečan broj poena podignut sa 10.47 na 11.5.

"Ovo je bila godina u kojoj smo se okrenuli vaspitnoj funkciji škole, međupredmetne aktivnosti su sugerisane kao značajn model rada. Pošto je značajan deo energije ove godine odlazio na segmente koji nisu bili strogo vezani za predmete, možemo da kažemo da je kontinuitet u održavanju znanja prošle i ove godine nešto čime ne možemo biti prezadovoljni.Ti rezultati su parametri šta dalje treba da se menja kako bi taj nivo bio bolji", poručila je ona.