(Foto) KOTRLJANJE RAVNICOM: U BERBI KAJSIJA KOD TIBORA I TEODORE DEAK U GORNJEM BREGU, Na četiri katastarska jutra neguju više od 1.000 stabala, Evo koja je cena „zlatnog voća”!
Berba kajsija poranila je tri nedelje u odnosu na uobičajeni ritam, pa se sočni i slatki plodovi uveliko beru na plantaži Tibora i Teodore Deak iz Gornjeg Brega, nadomak Sente.
Oni su plantažu kajsija zasnovali pre četvrt veka i na četiri katastarska jutra neguju više od 1.000 stabala pet sorti „kraljice voća“, a ovogodišnji rod sočnih i slatkih plodova je, vele, osrednji.
- Ova godina je aposlutno specifična, jer je cvetanje počelo još 14. februara i u punom cvetu voćke su bile oko 22. februara, što je značajno ranije nego uobičajeno, jer cvetanje obično počinje oko 8. marta. Sve je tako krenulo ranije, pa i berba, koju smo počeli 14. juna, što nikada do sada nije bilo. Uvek je pečetak berbe bio oko 1. jula i trajala bi do kraja meseca. Međutim, zbog visokih temperatura kajsije ubrzano sarzevaju, tako da će ove godine berba biti gotova do kraja juna. Otprilike sve smo imali ranije od cvetanja do berbe, pa će tako biti i sa završnim radovima na zelenom orezivanju i održavanju stabala, što ćemo sad obaviti u julu, a taj deo posla u voćnjaku uvek smo radili u avgustu – kaže nam Tibor Deak.
U odnosu na druge terene, gde mrazevi više prave štetu pa kajsije rađaju svake treće ili četvrte godine, Gornji Breg je, ipak, u nešto povoljnijem položaju. Kajsije u cvetanju, naime, često znaju da pogode mrazevi, ali domaćini iz Gornjeg Brega se prisećaju da su za ovih 25 godina samo jedne sezone ostali bez roda, kada je mraz sve obrao pa nije pretekao nijedan plod na plantaži.
– U poslednje vreme tako nešto se nije dešavalo, verovatno zbog uticaja klimatskih promena – objašnjava Teodora. – Bar kod nas na ovom području nije više karakteristično, pošto se nalazimo na obodu Telečke visoravni, na oko 70 do 80 metara nadmorske visine iznad Sente i okoline, tako da kajsije sada ne pogađaju mrazevi i uspevamo da ih sačuvamo. Eventualno ako i bude mraza, samo umanji proizvodnju, odnosno nemamo pun rod. Recimo, ove sezone u voćnjacima na nižim terenima u okolini mraz je dobrano obrao rod, dok kod nas nije.
Porodica Deak je ranije kajsije prodavala veletrgovinama, ali sada ima stalne kupce iz okoline, koji sočne slatke plodove preuzimaju kod kuće. Porudžbine se primaju znatno pre berbe, o čemu brigu vodi Teodora.
- Kajsije za pekmez i kompot prodaju se po prosečnoj ceni od 180 dinara za kilogram, a imamo puno kupaca koji svake sezone kupuju kajsiju i za spravljanje rakije. Imamo mašinu za čišćenje i otkošćavanje i tako pripremljene kajsije su 100 dinara po kilogramu, a one za rakiju, koje ne odkošćavamo, idu po 90 dinara – saznajemo od Teodore.
Posebnu pažnju porodica Deak posvećuje održavanju voćnjaka, te, recimo, redovno obrađuju i zemljišta ispod stabala, jer zatravljenost voćnjaka umanjuje rod. Kažu nam i da je najvažnije kajsije sačuvati u cvetanju kada je napada monilija. - Pošto je plantaža odmah iza kuće, praktično u dvorištu, monitoring nije problem, a tretman na suzbijanju monilije se obavlja kad god je to potrebno, posle svake kiše. Kad taj period prođe, kajsija ne iziskuje neku veću zaštitu zato što, recimo, insekti nešto posebno ne napadaju kajsije, tako da nema potrebe za prskanje insekticidima. Koristimo one preparate fungicida koji ne škode pčelama, na šta posebno obraćamo pažnju. Jer, ako u cvetanju nema zujanja pčela u voćnjaku, slabija je oplodnja i umanjuje se rod.
Voćnjak je, inače, opremljen zalivnim sistemom, koji Deakovi stavljaju u funkciji čim prođe cvetanje i plodovi počnu da se razvijaju, što je jako bitno u sušnim prolećnim mesecima, kakvo je bilo i ove godine.
Milorad Mitrović