PRVI PRIMER ŽENSKOG PISMA U SRPSKOJ DRAMSKOJ LITERATURI Sirota Albina iz Pešte u našoj civilizaciji

Ovaj, na dugo vreme zaboravljeni, komad otkrila je i aktualizovala dr Nada Savković a režirala Anđelka Nikolić pod krovom Narodnog pozorišta Subotica / Narodnog kazališta / Népszínház; u koprodukciji Dečjeg pozorišta Subotica i Seoskog kulturnog centra Markovac. U oviru 69. Sterijinog pozorja, biće odigran u sredu, 29. maja, u 19 časova. 

Život, prerano umrle i zaboravljene, autorke bio je kratak i buran. Umrla je u 21. godini od tifusa, dve nedelje nakon svog vanbračnog dvogodišnjeg sina Petra, upravo kada je njeno jedino delo bilo u štampi. Ovaj podatak je izdavač, Srpska narodna zadružna štamparija, naveo na naslovnoj strani, kao i informaciju da će sav prihod od prodaje ove knjižice biti namenjen da se na njenom grobu podigne krst. 

Albina Podgradski rođena je u Pešti, gde je njen otac u to vreme bio sveštenik, upravo u trenutku velikih društvenih i crkvenih previranja, a odakle je porodica usled gubitka bezbednosti morala da ode. U Pešti je umrla i njena majka i troje starije dece njenih roditelja. Albina već u ranom detinjstvu doživela izbeglištvo, koje i jeste glavna tema njenog komada. 

Spas za porodicu dolazi iz Novog Sada, gde na poziv Platona Atanackovića i po preporuci svog školskog druga, Svetozara Miletića, njen otac dolazi za profesora filozofije u Veliku srpsku pravoslavnu gimnaziju. Ovde Albina završava osnovnu školu a zatim učiteljsku školu u Somboru, gde se seli zajedno za porodicom kada njen otac odlazi na mesto profesora u Somborskoj gimnaziji. 

Sem knjižice, koja je pohranjena u fondu Biblioteke Matice srpske i Narodne biblioteke u Beogradu, malo je podataka sačuvano o ovoj autorki, te se stoga u literaturi mogu pronaći i oni netačni. Među one relevantne podatke spadaju zapisi iz knjiga krštenih i umrlih, ali svakako  tek predstoji upotpunjavanje njene biografije. 

Zanimljiv je i podatak da su Albina i njen sin luteranske veroispovesti, s obzirom na to da je Albinin otac odmah po dolasku na ove prostore, 1864. godine, u manastiru Kovilj prešao na pravoslavnu veroispovest. Dete nije doživelo treći rođendan, umrlo je 16. marta 1880, a dve nedelje kasnije i Albina. Sahranjena je na Svetom uspenskom opštem groblju, kako je upisano u Knjizi umrlih Srpske pravoslavne crkve.

Komad sa pevanjem Sirota Mileva iz Bosne u našoj civilizaciji godine 1878. sadrži elemente melodrame, didaktizma i razumljivu sentimentalnu intonaciju. No, s druge strane, dramu odlikuje i tematska aktuelnost. Naime, bosansko-hercegovački ustanak izbio je 1875, što znači da je u trenutku, kada je autorka komad pisala, problem prinudnih migracija srpskog stanovništva bilo jedno od važnih društvenih pitanja.  

Građena na principu kontrasta,  radnja komada se odigrava u Vojvodini a glavne junakinje su Srpkinje – majka i ćerka – izbeglice iz Bosne koje traže utočište i novi dom u nemirnim vremenima bosanskohercegovačkog ustanka (1875–1878). Vođena duhom panslavizma, u čemu vidimo očev uticaj, Podgradska piše o patnjama srpskog naroda i drugih slovenskih naroda. 

Albina Podgradska je inspiraciju našla u narodnoj tradiciji a pesme, koje su deo komada, napisane su u desetercu i rimovane. Sem temom gubitka zavičaja, značajni motivi u komadu su i siromaštvo, socijalna pitanja, empatija, lažno dobročinstvo... Upravo da bi naglasila potencijal i aktuelnost ovog komada, kao i veliki broj važnih društvenih tema, rediteljka ih podvlači tako što svaki put kada kulminira neka tema, zaustavi predstavu i glumci sa scene uspostavljaju dijalog sa publikom.

Zdenka Valent Belić