BACAMO JER JE IZAŠLO IZ MODE, PROMENIO NAM SE UKUS ILI KILAŽA Koliko se RECIKLIRA TEKSTILNI OTPAD

– Ovo je prva linija za reciklažu tekstila u regionu, a nabavljamo je iz Nemačke. Uz pomoć ove linije na pravi način možemo rešavati problem tekstilnog otpada. Sledeći korak je da na teritoriji cele Srbije budu postavljeni kontejneri za sakupljanje otpadnog tekstila – kaže u razgovoru za naš portal Predrag Ratić, direktor firme “Spildpro” iz Sremske Mitrovice.

Kako kaže naš sagovornik, investiciju su uspeli da realizuju uz pomoć subvencije Nemačke organizacije za međunarodnu saradnju – GIZ.

Prvi korak industrijske krpe

Upravljanje tekstilnim otpadom nije razvijeno u Srbiji, niti postoji sistemsko rešenje uređeno zakonodavnim okvirom.

– Realnost je da u Srbije ne postoji upravljanje tekstilnim otpadom. Niko se ne pita šta se dešava sa otpadom koji čine 3-5% tela deponije. Obično su u fokusu javnosti neki drugi tokovi otpada – napominje Ratić.

Do sada su u Sremskoj Mitrovici od tekstilnog otpad pravili industrijske krpe.

Industrijske krpe se koriste u metalurškoj industriji i automehaničarskim radionicama. A da je veliki potencijal za proizvodnju u Srbiji, govori podatak da se skoro 80% industrijskih krpa uvozi.

– Od otpadnog tekstila koji sakupimo, uspemo da iskoristimo 40% za industrijske krpe jer se one prave od pamuka i tekstila koji ima visoku moć upijanja. Ostatak količina je završavao na deponijama.

Nova linija reciklira skoro sve

Prema rečima našeg sagovornika, kada pokrenu novu liniju, moći će da recikliraju još 50% otpadnog tekstila kojeg sakupe, tako da će samo 10% odlaziti na deponovanje.

– Proizvodićemo tekstilni fiber koji ima veliku primenu za ispunu, kao materijal za izolaciju, kao sirovina za proizvodnju filca. Na primer, od zimske jakne ne možemo da proizvodimo industrijske krpe, ali može da se iskida na sitne končiće i da se dobije fiber.

Ceo plasman fibera biće na domaćem tržištu s obzirom na to da se ovaj materijal uvozi.

U postrojenju u Sremskoj Mitrovici će od maja, osim stare odeće, moći da se zbrinjava i sav otpadni tekstil iz industrije tekstila.

Kapacitet postrojenja je oko 300 tona otpadnog tekstila godišnje.

Sakupljanje tekstilnog otpada

Kako bi sakupljali staru odeću od građana, firma iz Sremske Mitrovice je pre nekoliko godina postavila 30 kontejnera u Šapcu, Sremskoj Mitrovici i Inđiji.

– Otpadni tekstil preuzimamo od uvoznika “second hand” garderobe koja nije za prodaju i koja bi završila na deponiji. Takođe, otpadni tekstil dobijamo iz kontejnera koji smo postavili u tri grada. Imamo problem sa obijanjem kontejnera, tako da u narednom periodu moramo ponovo da ih pomeramo na još prometnije lokacije. Ranije smo imali 60 kontejnera u Beogradu koji su takođe često bili obijani pa smo zbog toga a i drugih problema morali da ih povučemo sa ulica.

Tekstilni kontejneri u tržnim centrima?

U zemljama Evropske unije se često kontejneri za sakupljanje otpadnog tekstila postavljaju u okviru reciklažnih centara. Naš sagovornik kaže da bi voleli da postave kontejnere u tržnim centrima u Beogradu.

– Za građane je sasvim logično da tamo gde kupuju garderobu predaju staru odeću za reciklažu. Od tržnog centra nam je potrebno da obezbedi pola parking mesta gde bismo postavili kontejnere.

(srda.rs)