ZNAČAJ sakupljanja AMBALAŽNOG OTPADA Reciklabilni materijali tako ne završavaju na DEPONIJI ili u PRIRODI
Druga radionica o temi kaucijskog sistema za povrat ambalaže, posvećena saradnji formalnog – javnog sektora sa individualnim sakupljačima ambalažnog otpada, održana je danas u radnoj jedinici „Ekosirovina“ JKP „Higijena“ Pančevo.
Druga radionica o temi kaucijskog sistema za povrat ambalaže, posvećena saradnji formalnog – javnog sektora sa individualnim sakupljačima ambalažnog otpada, održana je danas u radnoj jedinici „Ekosirovina“ JKP „Higijena“ Pančevo.
Prva radionica održana je 10. maja u RJ „Stara deponija“ JKP-a „Higijena“ Pančevo, a cilj je da se, u okviru Projekta „Korak po korak ka unapređenju podrške za neformalne sakupljače sekundarnih sirovina“ sakupljači ambalažnog otpada koji ne sarađuju sa javnim komunalnim preduzećima upute u načine udruživanja radi naprednijeg prikupljanja i reciklaže ambalaže. Jedan od njih je otvaranje radnih mesta u javnim komunalnim preduzećima, u oblasti reciklaže.
Organizatori su Nacionalna alijansa za lokalni ekonomski razvoj (NALED) i Poslovno udruženje komunalnih preduzeća „Komdel“, koji sprovode Projekat uz novčanu podršku Programa Ujedinjenh nacija za razvoj (UNDP), kao i Javno komunalno preduzeće „Higijena“ Pančevo.
Prisustvovali su sekretarka Sekretarijata za javne službe i socijalna pitanja, Mirjana Savkov, i predstavnici operatera sistema upravljanja ambalažnim otpadom „Ekostar pak“, „Kapa star“ grupe, u čijem je domenu neopasan otpad, i neformalnih sakupljača sekundarnih sirovina i romskih udruženja.
Direktor JKP-a „Higijena“ Pančevo, Mišo Marković, predstavio je prednosti kruženja ambalažnog otpada zahvaljujući kaucijskom – depozitnom sistemu, koji podrazumeva očuvanje okoline i uštedu troškova za prikupljanje, tretman i deponovanje otpada.
„Zasnivanje radnog odnosa u javnim komunalnim preduzećima na takozvanim zelenim radnim mestima, odnosno u oblasti zaštite životne sredine doprinelo bi i cirkularnoj ekonomiji čije je načelo „nula otpada“, gde se ambalaži, u ovom slučaju, produžava proizvodni ciklus, ali i transparentnom toku ove vrste otpada i višoj stopi reciklaže. Računa se da bi 95 odsto ambalaže trebalo da se sakupi na ovaj način, te da svega 5 odsto završi u komunalnom otpadu, tj. na deponiji“, rekao je Marković.
Depozitni ili kaucijski sistem za povrat ambalaže podrazumeva da kupci pića dodatno plaćaju iznos za ambalažu (PET i staklene boce i metalne limenke) koji mogu da povrate pri ponovnom odlasku u prodavnicu ili drugo mesto predviđeno za vraćanje novca.
Sakupljanje ambalaže i refundiranje depozita na prodajnim mestima može da se odvija ručno ili automatizovano – posredstvom mašina. Reciklabilni materijali tako ne završavaju na deponiji ili u prirodi, već mogu da se koriste više puta, a teret plaćanja troškova upravljanja otpadom prebacuje se sa poreskih obveznika na proizvođače i potrošače.
(Pančevac)