Sačuvane vesti Pretraga Navigacija
Podešavanja sajta
Odaberi pismo
Odaberi grad
  • Novi Sad
  • Bačka Palanka
  • Bačka Topola
  • Bečej
  • Beograd
  • Inđija
  • Kragujevac
  • Leskovac
  • Niš
  • Pančevo
  • Ruma
  • Sombor
  • Stara Pazova
  • Subotica
  • Vršac
  • Zrenjanin

U MUZEJU VOJVODINE OTVARANJE IZLOŽBE „Blagoveštenski sabor Vlaha Bukovca”

17.05.2024. 15:30 15:48
Piše:
Foto: ilustracija

Nakon što je prošla kroz sveobuhvatan postupak konzervacije i restauracije, slika „Blagoveštenski sabor” Vlaha Bukovca biće od večeras u 20 časova izložena u Muzeju Vojvodine kao stožer postavke koja će obuhvatiti još niz artefakata vezanih za ovu čuvenu istorijsku kompoziciju, koja predstavlja kulturno blago od neprocenjivog značaja za Republiku Srbiju.

Podsetimo, impozantno ulje na platnu jednog od najpriznatijih jugoslovenskih slikara , dimenzija 190h126 centimetara, ukradeno je 1993. iz dvorca porodice Dunđerski u Čelarevu, gde je bilo deo tamošnje stalne postavke stilskog nameštaja. Pre dve godine, dakle nakon gotovo tri decenije prinudnog izbivanja,  slika je zaplenjena u Cirihu i zahvaljujući akciji državnih organa Srbije i Švajcarske, vraćena je Muzeju Vojvodine. 

„Kada nam je slika Blagoveštenski sabor u avgustu 2022. godine vraćena, izložena je na jedan dan, zajedno sa originalnim ramom u kojem se prvobitno nalazila, te jednom garniturom stilskog nameštaja koju je majka Save Šumanovića poklonila Muzeju. Ova garnitura se, naime, nalazila pored Bukovčeve slike u postavci u Čelarevu. Sada će, međutim, po završenom postupku konzervacije i restauracije, Blagoveštenski sabor biti izložen kao deo naše stalne postavke, kako bi svi posetioci imali priliku da vide ovo izuzetno delo”, reči su direktorke Muzeja Vojvodine mr Tijane Stanković Pešterac.

Sliku je 1901. godine, povodom 40-godišnjice Sabora, poručio Petar Nikolić, zagrebački trgovac umetninama i izdavač, sa namerom da je potom reprodukuje i distribuira u vidu oleografije. Prema sklopljenom ugovoru, Bukovac je za izradu slike  kao predložak koristio postojeću litografiju Jozefa Antona Bauera, nastalu prema originalnoj fotografiji novosadskog fotografa Stefana Vulpea.

– Angažovanje Vlaha Bukovca nije bilo slučajno. Kao vrstan portretista i autor alegorijskih i istorijskih kompozicija, Bukovac je već bio priznat i slavan umetnik, ne samo u južnoslovenskim, nego i u širim, evropskim krugovima – navodi istoričarka umetnosti Aleksandra Stefanov, koja je uz Tijanu Stanković Pešterac koautorka izložbe. – Iako je izvođenje slike prema predlošku ograničavalo umetničku slobodu, u konačnoj realizaciji Bukovac je uspeo da verno prikaže portrete 82 učesnika sabora, rešavajući složene zahteve perspektive i kompozicione strukture slike, u čemu se ogledala  veština akademski obrazovanog slikara. Najupečatljiviji je kolorit slike, gde u rasvetljenoj paleti i pastelnim tonovima ružičaste, oker i zelene boje prepoznajemo autentičnu Bukovčevu likovnu poetiku iz cavtatskog perioda.

Izložba „Blagoveštenski sabor Vlaha Bukovca” trajaće do 10. septembra.   

M. Stajić

Piše:
Pošaljite komentar