NAJVAŽNIJI POSAO U POLJOPRIVREDI NA VOJVOĐANSKIM POLJIMA NE IDE GLATKO Kukuruz se presejava, soja još seje, a suncokret u Sremu nikad bolji
Mada je prolećna setva trebalo da se završi u aprilu, ima još ratara koji seju kukuruz, soju i suncokret. Razlog za odlaganje velikog posla u poljopirvredi bio je dug sušni period.
Setva kukuruza trebalo je da bude gotova u optimalnom roku, u aprilu, ali nisu svi zemoljoradnici završili posao, ne zato što kukuruz nisu na vreme posejali, već što su zbog suše i vetra morali da ga presejavaju. Zato se još ne zna pouzdano koliko će pri ovoj setvi kukuruz zauzeti hektara, ali je procena da će ga sigurno biti više od 900.000 hektara.
Sada, posle kiše, duž njiva se može videti da je kukuruz nikao i da se prepoznaje po redovima. Međutim, kiše nije bilo dovoljno. Dr Goran Bekavac s novosadskog Instituta za ratarstvo i povrtarstvo kaže za “Dnevnik” da je zemljište još suvo.
− Kiša je ovih dana dobro došla usevu, ali je treba još, jer dosadašnja nije dovoljno navlažila oranice. Bilo je padavina, ali kiša nije padala ravnomereno u svim regionima − naveo je dr Bekavac. − Kako će se kukuruz u narednom periodu razvijati, rano je davati prognoze, jer od klime zavisi rod novog useva.
Za razliku od kukuruza, za setvu suncokreta ima još vremena, jer se ova uljarica može sejati do polovine maja. Po procenama Udruženja „Industrijsko bilje”, suncokreta bi trabalo da bude na istim površinama kao i proše godine, na oko 270.000 hektara.
Suncokret može da podnese sušu i toplotu, ali je bilo primera u setvi da su ratari započeli da seju suncokret, pa zastali zbog suvog zemljišta. Međutim, zemljoradnici koji su primenili raniju setvu, sada su zavodoljni kako uljarica izgleda na poljima.
Ratar Radoslav Adamović kazao je da u Sremu − Krčedinu, Beški i Slankamenu − suncokrt izgleda odlično, kao u najboljim godinama.
− Suncokret odlično izgleda i samo da tako nastavi da se razvija, bićemo prezadovljni − kazao je Adamović.
I soja se seje tokom aprila, ali u opštini Srbobran setva još nije gotova. Zemljoradnik Đorđe Grujić kaže da je prošle sedmice u srbobranskom ataru posejano 30 jutara tom uljaricom.
− Ratari su čekali da padne kiša jer soja voli vlagu − kazao je Grujić. − Na njivama gde je soja posejana, nikla je ili niče, pošto je kiša doprinela da seme izađe iznad površine zemlje.
Repa zauzela 45.000 hektara
U prolećnoj setvi prvo je sejana šećerna repa, već u prvim danima marta. Procenjuje se da repe ima na oko 45.000 hektara. I u ovoj setvi pojedini ratari su imali problem zbog klime − vetar je zagrnuo tek nikli usev, a onda ga iščupao, zbog čega je oko 1.000 hektara zasejanih repom na severu Bačke moralo da se preseje.
Dr Jegor Miladinović s Nacionalnog instituta za ratarstvo i povrtarstvo ističe da soja generalno dobro izgleda.
− Kiše je bilo taman toliko da seme počne da klija i niče i u narednim danima soji ne bi trebalo vlage, da bi se korenov sistem što bolje razvio − kaže Miladinović.
Lane smo pod sojom, po podacima Zajednice za industrijsko bilje, imali između 150.000 i 160.000 hektara. Procene Udruženja “Žita Srbije” na početku setve bile su da će pod sojom biti oko 210.000 hektara.
Z. Delić
Foto: Dnevnik
