"JEZIČKE RASKRSNICE” ILI PRIRUČNIK ZA MLADE POLICAJCE O stranputicama u okovima administrativnog stila

To je potvrdila i autorka Jasna Obradović, koja je kao profesorka srpskog jezika i književnosti tamo radila od 1984. godine, provevši tri decenije u čitanju stotina pismenih zadataka, pripremajući školski list „Mladi policajac”, a kasnije pišući priloge za za sajt Centra za osnovnu policijsku obuku, te lektorišući priručnike, dopise, izveštaje.

Mada je ovo novo izdanje iz „Prometejeve” Lingvističke edicije namenjeno prvenstveno „čuvarima reda i mira”, ono može takođe biti interesantno predstavnicima pravosuđa, poreskoj policiji, carinskoj službi i, na kraju, svima koji imaju dileme u govoru i pisanju, i to uz dozu humora, oličenog kako u samom podnaslovu: „Preporučljivo za policajce, nije zabranjeno za civile”, tako i u primerima, koji su definisani gramatičkim i pravopisnim pravilima, te stripskim ilustracijama Alise Perić.

– Nedavno me je jedan đak povodom ove knjige pitao da li se baš mora sve tako reći, našavši primer „auto” – kaže Jasna Obradović. – Za njega je „to auto” i tako ima da bude. „Pa i za mene su biciklovi”, odgovorila sam, „ali samo u privatnim razgovorima”. Bogatstvo našeg jezika sa svim varijetetima mora se čuvati, ali ako vodimo ozbiljnu komunikaciju, treba da znamo šta je pravilno da bi sve bilo jasno i nedvosmisleno.

Prema rečima prof. dr Saše Mijalkovića sa Kriminalističko-policijskog univerziteta, koji je recenzent ovog priručnika, ali i autorkin bivši učenik, jezik se odlikuje posebnostima svake struke, pa i njegove, a tu su i brojni preuzeti termini iz srodnih nauka, te najezda inostranih, od kojih su mnogi loše prevedeni, poput sintagme „socijetalna bezbednost”, ili novih hibrida kao što je „sekjuritizacija”. Takođe je opterećen brojnim nepotrebnim i besmislenim administrativnim konstrukcijama: NN lice, isti je rekao, imenovani je uradio…, vršio sam obilazak terena/pretres stana, molim naslov ovog pismena da uradi…

– Policijska profesija je jedna od onih koje su izloženije javnosti, a samim tim i proveri, ocenjivanju i osudi, neretko podsmevanju – dodaje Mijalković, navodeći kao primer viralni snimak policajca sa juga Srbije, čija je izjava bacila senku na njegov hrabar čin: „Ja izlazim na kolovozu, pokušavam da zaustavim vozilo, skačem na haubi…”. – Zato jezik mora da bude precizan, jasan, bez prostora za improvizovano tumačenje. Zbog pogrešnih formulacija nekada najopasniji kriminalci bivaju nekažnjeni, a može se dogoditi i da neko nevin nastrada. Savremenog policajca mora da odlikuje službena pismenost, a neophodna je i estetika komuniciranja. Studentima kažem: „Morate biti spremni da razgovarate sa doktorom nauka pođednako kao sa nekim ko nema škole”, a sa profesorkinom rečenicom koje se sećam kreće svako moje predavanje: „Kineska izreka kaže: prosto je lepo.”

Slađana Milačić