USKORO RADOVI NA TEMERINSKOM KAŠTELU Novi prozori i fasada biće nalik starim

Pokrajinski zavod za zaštitu spomenika kulture raspisao je krajem aprila tender za, kako je navedeno, rekonstrukciju, sanaciju, adaptaciju i revitalizaciju te zgrade od istorijskog i arhitektonskog značaja, u kojoj se nalazi Tehnička škola „Lukijan Mišicki”. Ponude se podnose do 20. maja, što znači da bi radovi mogli da počnu po okončanju školske godine.  

Rezidencijalni plemićki objekat (kaštel) sagrađen je krajem 18. i početkom 19. veka za porodicu Sečen, i jedan je od retkih, sačuvanih u gotovo izvornom obliku.  Jednospratno zdanje pravougaonog oblika simetričnih fasada, predstavlja mešavinu barokne i klasične arhitekture, a građevina je specifična po tome što nema ulazni portik.  Nekada su sa unutrašnje strane dvorišta, prema parku, postojale dve kapije za izlaz, ali su zazidane. Dvorac je nekada bio okružen šancem dubine dva metra, a danas je taj šanac vidljiv ispred glavne fasade.

„Na severnoj i južnoj fasadi kaštela u Temerinu izvešće se zidarsko-fasaderski radovi, uključujući zamenu stolarije, limarije i restauratorske radove na bravariji. Nakon obijanja maltera u površini i malterisanja sanacionim malterima, izvešće se i postavljanje ili restauracija fasadne plastike, kao i završni radovi na bojenju fasada“, navedeno je u dokumantaciji objavljenoj na Portalu javnih nabavki. 

Kako se iz tehničke specifikacije može primetiti, planirana je demontaža ukupno 12 prozora, koji će biti zamenjeni novim izrađenim po ugledu na stare, a slično će biti učinjeno i sa vratima.  Osim toga, predviđena je i ugradnja novih rešetki na otvorima za ventilaciju podruma, ali i zamena starih rešetki na svim prozorima. Interesantno je da je na spisku radova i probijanje naknadno zazidanog otvora na severnoj fasadi u zoni prizemlja.

Dvorac je podignut za grofa Šandora Sečena čiji je plemićki posed bio Temerin. Iako projektanti po čijim je nacrtima dvorac izgrađen nisu poznati, po nekim izvorima, crkva, gostoprimnica i istočni deo zamka, gde je bila konjušnica, izgrađeni su na osnovu planova poznatog graditelja kanala Jožefa Kiša.

Prema kazivanju hroničara i Temerinca Karolja Ekresa, dvorac nije bio jedini dom Sečenovih, koji su živeli i u Budimpešti. Nakon grofove smrti, imanje su nasledili njegovi sinovi Karolj i Mikloš. Karolj Sečen bio je vojno lice, s tim da u pedesetoj godini napušta vojsku i nastanjuje se na imanju u Temerinu. Bio je poznat kao otac svih kmetova, koje je pomagao, delio im žito i davao novac. U sukobima 1848. porodica Sečen napušta dvorac, koji je tada oštećen, a osposobljen je dve godine kasnije. 

Park, saletle i vodoskoci 

Oko dvorca se na 20 jutara prostirao park koji su uredili u ono vreme najbolji baštovani, a nekada su ga zid od cigala i ozidan šanac zaklanjali od spoljašnjeg sveta. Baštovan porodice Fernbah,  Vince Sadlek park je pretvorio u ukrasnu baštu, arboretum, punu cveća, ukrasnog bilja i vodoskoka, u vodi su plivale kornjače. Park su ukrašavale i saletle – jedna u bašti, a druga na brežuljku pored jezera. Dodate su fontana i skulpture. 

Šandor Sečen, poslednji izdanak porodice, 1874. godine prodaje deo imanja trgovcu Antalu Fernbahu iz Apatina. Sve do agrarne reforme u Kraljevini Srba, Hrvata i Slovenaca 1920.  godine Fernbahovi su držali ceo Temerin. Posle reforme imovinu su prodali porodici Matković, koja ju je čuvala do Drugog svetskog rata, kada je nacionalizovana i konfiskovana. Nakon toga u zgradi je bila smeštena Uprava narodnih odbora, pa ustanova za decu bez roditelja, a zatim je dvorac služio kao škola. 

J. Vukašinović