IZ SLOVENIJE BICIKLOM U NOVI SAD Silvana je iz ljubavi prema našem gradu prevalila više od 500 kilometara na dva točka

Dokaz tome je Slovenka Silvana, koja je od svoje zemlje do Novog Sada stigla – biciklom, gde ju je dočekala i ugostila naša sugrađanka, sa kojom je veže čvrsto prijateljstvo.

Silvana Jezeršek je Slovenka iz Kopačnice. Ima 53 godine i radi u porodičnoj firmi svog supruga Boškjana, koja se bavi stolarijom, gde je zadužena za papirologiju. Majka je dve ćerke i sina, ali je i ponosna baka male Ive. S obzirom na to da se kreće u društvu koje se bavi raznim sportovima, tako je i ona počela da trči i pešači, te sada učestvuje na maratonima širom regiona. Članoca je i jednog sportskog kluba, sa kojim često ide na planinarenje.

Sa našom sugrađankom Majom Zaklan upoznala se 2014. godine, kada su obe bile na jednoj trci na Jahorini, ali su se sprijateljile sledeće godine kada je Maja došla na trku u Sloveniju. Započelo je jedno lepo prijateljstvo i sada zajedno odlaze na maratone i porodično se druže.

– Ni ona ni ja nemamo sestara, pa jedna drugu zovemo sestrom. Posećujemo se i za rođendane i imamo već puno zajedničkih uspomena. Novi Sad sam prvi put i videla kad sam došla kod nje i oduševila se vašim gradom – kaže Silvana za portal Moj Novi Sad, dodavši da je ovde istrčala i polumaraton.

Tvrdi da je naš grad veoma sličan Ljubljani i da sadrži "sve u malom". Posebno joj se sviđa centar, kao i Sremski Karlovci, gde ju je dodatno fascinirala činjenica da dve crkve, pravoslavna i katolička, stoje jedna do druge.

Iz svih tih razloga, kada se odlučila za svoju biciklističku avanturu, izbor je pao baš na Novi Sad.

– Bicikl vozim desetak godina. Kada je moj muž odlučio da ode peške na more, što je trajalo četiri dana, onda je i u meni proradio inat da i ja moram nešto slično da uradim. Pomislila sam zašto bi on mogao, a ja ne mogu. Razmišljala bih gde da se uputim i javila sam Maji da bih došla u Novi Sad biciklom. Naravno, rekla mi je da su mi vrata otvorena – opisuje naša sagovornica.

Njeno putešetvije trajalo je tri dana, a vozila se isključivo svojim dvotočkašem, s tim što je usput pravila pauze za odmor, obroke i noćenje.

– Startovala sam od kuće u petak ujutru, u 5 časova, kada mi je koleginica iz trkačkog gluba donela gelove, čokoladice i sve što je potrebno za prvu pomoć u takvoj jednoj vožnji. Zadenula mi je žuti gerber na majicu, rekavši mi da je to moj startni broj, sa kojim moram da stignem na odredište. Otprilike na 25 km od starta uhvatila me je kiša, koja me je pratila do Zagreba. Iako sam imala nepromočivu odeću, sve je probilo do kože. Međutim, nisam ni pomišljala da odustanem – objašnjava odlučna Slovenka.

Imala je izuzetnu podršku u svom naumu, pa joj je žena kod koje je usput prenoćila pripremila sendviče za put, a na određenoj tački dočekao ju je suprug, koji je kolima krenuo iz Slovenije, zajedno sa ćerkama. Napominje i da je kod Čelareva imala otežavajuću okolnost, jer nije uređena biciklistička staza, a na mapi je ucrtana, pa apeluje da se to ubuduće sredi.

– Na Petrovaradinsku tvrđavu, gde smo se dogovorili da završavam vožnju, stigla sam u nedelju, na pravoslavni Uskrs, nešto pre 14 časova. Imala sam svečani doček kod sata, tu su bili Maja sa porodicom, moj suprug i ćerke, kao i televizijske kamere – priča nam Jezeršek.

Kod svojih domaćina ostala je tri dana, a sutradan su je ugostili i na slavi, gde su se zajedno sa porodicama i prijateljima družili uz muziku. U Sloveniju se vratila kolima, a bicikl je spakovan u prtljažnik. Ovo lepo srpsko-slovenačko prijateljstvo se nastavlja, a ko zna kakve sve buduće avanture će ih još povezati.

Kada smo je pitali šta bi poručila našim čitaocima, osvrnula se na jednu poznatu reklamu za marku mobilnih telefona, koju je malo preformulisala.

– Sport connecting people – s osmehom poručuje Silvana Jezeršek, koja će u Novom Sadu uvek biti dobrodošla.

(Mojnovisad.com/Svetlana Bogićević, foto: Aleksandar Jovanović)