ŠTA JE SVE UBIO KASNI MRAZ, a šta POKOSILE RANE VRUĆINE Voćari u velikim problemima, šteta je VELIKA! Muke i s OSIGURAVAJUĆIM KUĆAMA, evo gde je „zapelo“
Višnji je veću štetu nanela visoka temperature u aprilu nego mraz koji je usledio, od hladnoće je više stradala kruška. Ovogodišnji rod je po mišljenju voćara trebalo da bude rekordni, ali će biti možda i za trećinu slabiji od očekivanog, dobra vest je da bi kvalitet voća mogao da bude bolji.
Aprilski mraz i sneg značajno su oštetili rod voća ove godine. Najviše su stradali proizvođači u Šumadiji, Zapadnoj Srbiji, Južnom Banatu i subotičko-horgoškom regionu, ali su štetu pretrpeli voćari i u drugim krajevima zemlje. Problem je, kažu poljoprivrednici, što ove godine nisu imali mogućnost da se osiguraju od mraza.
Iako ga je krajem aprila bilo samo dva dana i to po nekoliko sati, mraz u Srednjem Banatu, zadao je glavobolju Stefanu Stefanovu. Zbog toga, ali i preranog početka voćarske sezone, sada ovaj poljoprivrednik iz Stajićeva već računa ovogodišnje gubitke u proizvodnji.
Što se mraza koji smo imali krajem aprila tiče, jedan dan temperatura je bila minus jedan, a drugog dana minus dva stepena. Kada je bilo minus dva, to je trajalo oko sat vremena. Međutim, i to je bilo dovoljno da deo voća strada i da se prinos umanji, kaže za RTS Stefan Stefanov, poljoprivrednik iz Stajićeva.
Ipak, moram da naglasim da su kod mene u voćnjaku veću štetu od mraza nanele visoke temperature u oplodnji. U tom periodu imali smo jak vetar, a temperatura je danima bila iznad 30 stepeni. Višnja je brzo precvetavala i nije stigla da se oplodi. U normalnim uslovima višnja cveta otprilike dve nedelje, a sada je sve završila za pet dana. Na kraju, kada je došao ovaj kasni mraz, deo plodova je stradao, objašnjava on.
Problemi s osiguranjem
Očekivani rod na Stefanovom gazdinstvu ove godine bio je oko 500 tona, a sada je, kaže, pitanje da li će voća biti upola od toga, što je ogroman gubitak.
Ove godine su osiguravajuće kuće odustale od osiguranja voćnih vrsta od mraza. Uopšte nismo imali opciju da od toga osiguramo, a do sada smo to radili. Ni kada smo se osiguravali, polise nisu bile najbolje koncipirane, ali su značile, kaže Stefanov.
Ono što nas jedino ohrabruje u ovoj situaciji jeste da su plodovi koji su ostali na voćkama, trenutno, ekstra kvaliteta. Voćka se sada ne troši na veliku količinu plodova, već samo na to što je uspelo da se održi, ističe Stefanov.
Ko je najviše stradao?
Kasni prolećni mraz i sneg najviše su pogodili Šumadiju, Zapadnu Srbiju, subotičko-horgoški region i Južni Banat. Temperatura se u tim krajevima krajem aprila spuštala i do minus šest stepeni.
Pre ovih mrazeva, a na osnovu potencijalne rodnosti i dugoročnih prognoza ja sam mislio da ćemo ove godine imati rekordan rod, kao što je to bilo 2013, 2020. ili 2022. Šumadija i Zapadna Srbija su regioni u kojima se najviše voća proizvodi. Samo u 2022. godini tu je proizvedeno oko 700.000 tona voća. Moja je procena da će prinos ove godine biti smanjen za oko 250.000 tona, kaže Zoran Keserović, profesor Poljopirvrednog fakulteta u Novom Sadu.
Najveće štete, što se retko dešava, nastale su kod onih voćnih vrsta koje su kasnije cvetale i koje se nalaze u fazi precvetavanja kao što su višnja, jabuka, šljiva. Po prvi put imamo velike štete kod oblačinske višnje koja se vodi kao sorta koja je otporna na niske temperature. U Južnom Banatu imamo ne samo štete od izmrzavanja, već će doći do pojave deformisanih plodova i plodova sa rđastom prevlakom. Kod šljive je dosta formiranih plodova blizanaca, a razlog je što su se pupoljci prošle godine formirali u vreme suše, precizira on.
Ovogodišnje iskustvo, objašnjava, pokazuje da ne možemo da se oslanjamo na dugoročne prognoze.
Stručnjaci upozoravaju voćare da preduzmu sve mere kako bi zaštitili voće od opadanja plodova.
Prirodno opadanje plodova smatra se normalnim fiziološkim procesom kod voćaka, koje pri temperaturama iznad 15 stepeni, odbacuju mlade plodove čuvajući svoje hranljive materije i regulišući svoju rodnost. Ovo je naročito izraženo u voćnjacima slabe ishranjenosti, pa je preporuka proizvođačima primena folijarnih đubriva sa povećanim sadržajem mikroelemenata, navodi Maja Martinov iz Poljoprivredne stručne službe Zrenjanin.
U junu, ističe, nastupa drugi talas opadanja plodova koji je izraženiji kod jabučastih i koštičavih voćnih vrsta, kao i mladih voćaka veće bujnosti. Najčešće je posledica nedovoljne ishranjenosti plodova azotom i ugljenim hidratima, a može opasti i do 30 odsto plodova.
Posledice junskog opadanja plodova iz voćnih zasada koji su u punom rodu mogu se sprečiti pravilnom ishranom, navodnjavanjem, zaštitom od bolesti i štetočina, primenom regulatora rasta. Na taj način obezbeđuje se normalno snabdevanje voćaka organskim i mineralnim materijama, podiže se imunitet voćaka, povećava rodnost i postižu plodovi dobrog kvaliteta, precizira Martinov.
Dnevnik/RTS
