DANAS JE VELIKI ČETVRTAK Dan za pričest HLEBOM I NAFOROM, Liturgija se danas NE ZAVRŠAVA ZVONIMA

Danas se u hramovima služi liturgija Svetog Vasilija Velikog, a na Veliki četvrtak je ustanovljena i Sveta tajna pričešća, zbog čega se veruje da će i najvećim grešnicima koji se tog dana pričeste, biti oprošteni grehovi.

Prema jevanđelskim zapisima, Hristos je na Tajnoj večeri blagoslovio hleb i, podelivši ga apostolima, rekao: "Ovo je telo moje koje se za vas lomi radi oproštenja grehova". Zatim je uzeo čašu vina i dodao: "Pijte iz ove čaše svi, ovo je krv moja Novoga Zaveta, koja se proliva za vas i za mnoge, radi otpuštanja greha".

Hristove reči se na Veliki četvrtak, ponavljaju na liturgijama pre pričešća vernika, po uzoru na prvu pričest Hristovu i njegovih apostola.

Danas se pričešćuju vernici koji su postili na vodi najmanje pet poslednjih dana. Na liturgijama se vernici pričešćuju hlebom ili naforom - telom Hristovim i vinom koje je simbol njegove krvi prolivene za spas ljudskog roda.

Završetkom liturgije prestaje se za zvonjenjem, već se klepa, udara u drvenu dasku, sve do sahrane Hristove. Posle liturgije je dozvoljeno jesti na ulju i popiti nešto vina.

Veliki ili Časni ili Vaskršnji post traje šest nedelja, a oni koji se pridržavaju pravila posta, prve i poslednje nedelje ne jedu čak ni ribu, već drugu posnu hranu, pripremljenu na vodi, bez ulja.

Verovanja i običaji

Za Veliki četvrtak u  manastir Tronoša seljaci iz obližnjih sela donose na ovaj dan veliku sveću, tešku više desetina kilograma od čistog voska, koja se pali tokom čitave godine, dok se ne donese sledeća.

Ovaj dan se u nekim krajevima slavi kao slava orača, oni odu do njive sa zaprežnom stokom, ali ne rade ništa. Veselja nema, već samo okupljanje.

Veliki četvrtak je u Šajkašu bio je vezan za devojačka gatanja. Devojke na Veliki četvrtak uveče pod jastuk stave ogledalo, češalj, peškir i pre no što zaspe kažu: „Koji je moj suđenik, neka dođe noćas da se obriše peškirom, češljem da se očešlja, ogledalom da se ogleda.“

Verovalo se da koga te noći devojka od momaka sanja, za njega će se udati. Devojke su da bi saznale gde će se udati, u selu ili u nekom drugom mestu, u bašti sejale bosiljak uoči Velikog četvrtka i sutradan proveravale to mesto. Verovalo se da ako je na poravnatoj zemlji u bašti otisak kopita, onda će se udati van sela, a ako su videle otisak šape ili ljudskog stopala, to im je bio znak da će se udati u selu.

U nekim selima u Šajkašu na Veliki četvrtak devojke su pre zalaska sunca drmale rodnu voćku ili drvo zovu tri puta i potom osluškivale koje će ime prvo čuti: ako su čule muško ime, verovale su da će se udati te godine.

Pravoslavne crkve na Veliki četvrtak obavljaju mirovarenje. To se ove godine čini u Moskvi. Miro se kuva tri dana, od ponedeljka do srede, u kazanima u kojima se stavlja osvećena voda, čisto vino i maslinovo ulje, a potom razna ulja, smole, biljke i mirisi. Kod nas se koristi tridesetak materija, njihov spisak ne mora da je uvek u potpunosti isti, dok Carigradska patrijaršija koristi uvek oko 60 materija. Tokom trodnevnog varenja neprestano se čita Jevanđelje. Osvećenje se obavlja na Veliki četvrtak.

Kod nekih pravoslavnih naroda na ovaj dan se boje uskršnja jaja, ili se bar počinje sa tim. Kod Rusa danas se umesi uskršnji slatki kolač, pashalni kulič.

Sveto miro se šalje u eparhije u zemlji i van nje. Samo autokefalne crkve imaju pravo mirovarenja, to je ujedno i simbol njihove samostalnosti.