ŠEST DUPLIH DNEVNICA „NA STOLU“ Poslodavci obavezni da isplate uvećane praznične zarade, evo kako sve to izbegavaju VAŽNA INFORMACIJA ZA ONE KOJI ĆE RADITI ZA PRAZNIKE

Pojedini poslodavci se dovijaju pa svojim zaposlenima nude jedan dan više umesto duple dnevnice, dok drugi čak ni toliko. Važno je znati - u oba slučaja, krše Zakon o radu.

Da podvučemo, u Zakonu o radu, član 108 stoji da ,,zaposleni ima pravo na uvećanu zaradu u visini utvrđenoj opštim aktom i ugovorom o radu". Jednom zasvagda, Zakon se ne može tumačiti proizvoljno, pa tako reč "ima pravo" ne znači da poslodavac može da ga uskrati svojim zaposlenima.

- To je apsolutno pravo koje se ne može zaobići i neisplaćivanje je kršenje zakona. U zdravstvenom sektoru se dešava da zaposleni dobijaju slobodan dan, na ime prekovremenog rada i rada na državni praznik, ali i to u skladu sa zakonom o zdravstvenoj zaštiti i njihovim kolektivnim ugovorima - pojašnjava za Telegraf Biznis advokatica Sonja Pekić.

Prema Zakonu o radu za rad na dan praznika koji je neradni dan, zaposleni ima pravo na uvećanu zaradu od najmanje 110 odsto od osnovice.

- To znači da zaposleni imaju pravo na i više od duple zarade za uobičajen rad, tj. "dnevnice" (10% preko duple osnovne zarade) - dodaje Pekić.

Neisplaćivanje uvećanja je kršenje zakona

Ove godine je specifična situacija, pa su tako Prvomajski i Uskršnji praznici spojeni. To znači da ako radite sledeće dane, imate pravo na uvećanu zaradu:

- 1. i 2. maj, Praznik rada

- 3, 4, 5 i 6. maj Uskršnji praznici

Zanimalo nas je da li poslodavac može da vas uslovi i za vreme praznika isplati samo dve uvećane zarade, iako ćete raditi više od dva dana koji se praznuju neradno.

- Nema limita za isplaćivanje ovih uvećanja, bez obzira što su dani spojeni. Oni se svakako ne preklapaju, pa sa pravne strane nije upitno. I da je Vaskrs pao 15.04. isti broj dana uvećanja zarade bi bio kao i što je ovako - poručuju iz advokatske kancelarije Pekić.

- Generalno u primeni člana 108 Zakona o radu (koji propisuje sva ova uvećanja) nema puno izgovora. Ili se isplaćuje, ili u slučaju da se ne isplaćuje, obično su to kršenja zakona u nadi da zaposleni neće tužiti u strahu da se ne zameri poslodavcu. Kod prekovremenog rada i noćnog rada je zaposlenom teško da dokaže koliko je radio i da je uopšte radio, jer se često neke radne liste i ne vode i ne postoji evidencija. Kad su državni praznici u pitanju tu nema puno "dovijanja" - dodaje advokatica Pekić.

Takođe, zaposleni prema Zakonu ima pravo na uvećanu zaradu u visini utvrđenoj opštim aktom i ugovorom o radu i za:

- Za rad noću, ako takav rad nije vrednovan pri utvrđivanju osnovne zarade - najmanje 26% od osnovice;

- Za prekovremeni rad - najmanje 26% od osnovice;

- Po osnovu vremena provedenog na radu za svaku punu godinu rada ostvarenu u radnom odnosu kod poslodavca (u daljem tekstu: minuli rad) - najmanje 0,4% od osnovice.

Ako su se istovremeno stekli uslovi po više osnova utvrđenih u stavu 1. ovog člana, procenat uvećane zarade ne može biti niži od zbira procenata po svakom od osnova uvećanja.

Osnovicu za obračun uvećane zarade čini osnovna zarada utvrđena u skladu sa zakonom, opštim aktom i ugovorom o radu.

Koliko imamo još neradnih dana do kraja godine?

Iako je ova godina bila puna praznika koji padaju na radni dan, do kraja godine ostaje nam samo još jedan koji će se praznovati neradno.

U pitanju je Dan primirja u Prvom svetskom ratu koji se obeležava 11. novembra i ove godine pada u ponedeljak.

(Telegraf.rs)