Boje u hrani VEŠTAČKE ILI PRIRODNE, Evo šta tačno znači OZNAKA „E“ I DA LI JE ZDRAVO DA SE DODAJU HRANI
Prehrambene boje ili bojila mogu se pojaviti u nizu namirnica, od slatkiša do preliva za salatu. Percepcija potrošača i potražnja podstakli su zamenu sintetičkih bojila prirodnim alternativama.
Boja je jedno od najvažnijih organoleptičkih svojstava prehrambenih proizvoda budući da je važan parametar koji potrošaču daje pretpostavku o prihvatljivosti hrane, njezinom sastavu, ukusu ili svežini. Farbe se dodaju prehrambenim proizvodima iz različitih razloga, kao što je vraćanje izvorne boje izgubljene zbog uticaja izlaganja svetlosti, promenama u temperaturi, vlage i/ili uslova skladištenja. Jedan od najčešćih razloga zbog kojeg se dodaju farbe je da se prehrambeni proizvod učini što atraktivnijim.
Aditivi za boje mogu se klasifikovati kao prirodni i veštački. Veštačke boje se dobijaju sintetski, a prirodne se dobijaju iz povrća, minerala ili životinja. Većina veštački obojene hrane obojena je sintetičkim hemikalijama na bazi nafte. Budući da se prehrambene boje koriste gotovo isključivo u hrani niske nutritivne vrednosti (slatkiši, bezalkoholna pića, želatinski deserti itd), dobro je pravilo jednostavno izbegavati svu obojenu hranu.
Da li veštaci izazivaju rak
Tvrdnja o veštačkim prehrambenim bojama koja najviše zabrinjava jeste da prouzrokuju rak. Međutim, dokazi koji podupiru ovu tvrdnju su slabi. Na temelju trenutno dostupnih istraživanja, malo je verovatno da će konzumiranje prehrambenih boja prouzrokovati rak. Određene prehrambene boje kod nekih ljudi izazivaju alergijske reakcije, ali ako nemate simptome alergije, nema razloga da ih izbacite iz ishrane. Tvrdnja o prehrambenim bojama koja ima najjaču naučnu potporu jeste veza između prehrambenih boja i hiperaktivnosti kod dece.
Dosta je kontroverzi u vezi sa sigurnošću veštačkih boja za hranu. Sve veštačke boje koje se trenutno koriste u hrani prošle su ispitivanje toksičnosti u studijama na životinjama. Regulatorne agencije, poput američke Agencije za hranu i lekove (FDA) i Evropske agencije za sigurnost hrane (EFSA), zaključile su da boje ne predstavljaju značajan zdravstveni rizik.
Prirodne prehrambene boje
Primena prirodnih pigmenata može biti ograničena manjom stabilnošću, slabijom tinktorijalnom snagom, interakcijama sa sastojcima hrane i nemogućnošću usklađivanja željenih nijansi. Zato nijedna boja dobijena prirodnim putem, ne može poslužiti kao univerzalna alternativa određenoj sintetskoj boji u svim primenama.
Među prirodnim bojama su karmin crvena, koji potiče od insekta, anato – od semenki biljke anato daje žutu boju, hlorofil koji se ekstrahuje iz peršuna, daje zelenu boju.
Paprika daje crvenkasto-narandžastu boju i obično se koristi u mesnim proizvodima, grickalicama, sosovima i začinima. Kurkumin je prirodna boja koja se dobija iz korena kurkume. Odgovoran je za svetlu žuto-narandžastu boju i koristi se za bojenje karija, sosova preliva i peciva.
Cvekla farba sve u ciklamu, po kojoj je ova boja dobila i ime. A ljuske luka, znamo svi, jaja za Uskrs farbaju nam u toplu smeđe-cigla boju.
Šta sve znači čuveno E
Boje se označavaju E-brojevima na deklaracijama proizvoda, kao i ostali dodaci hrani. E-broj služi kao potvrda toksikološke evaluacije i klasifikacije pojedinog dodatka. Boje nose oznake od E-100 do E-180, od kojih su neke prirodnog porekla npr. hlorofil (E-141) i karoten (E-160), dok su druge sintetizirani hemijski sastavi tačno poznate strukture npr. zeleno S (E-142) i smeđe FK (E-154).
