NA FTN PROJEKAT OBRADE BIOMEDICINSKIH SIGNALA „AI4NICU” Digitalni alati u neonatalnoj intenzivnoj nezi

S tim u vezi, javila se potreba za razvojem alata podrške potpomognutim veštačkom inteligencijom, čija namena nije da zamene lekare, već da im bude od velike koristi prilikom dijagnostike. Istraživanja u toj branši su pokrenuta, a na Fakultetu tehničkih nauka Univerziteta u Novom Sadu, na Katedri za telekomunikacije i obradu signala, u toku je projekat „ai4nicu”, koji je prvenstveno orijentisan na obradu biomedicinskih signala snimljenih na neonatalnoj intenzivnoj nezi.

Kako je za „Dnevnik” pojašnjava vanredni profesor na FTN i zamenik rukovodioca projekta Tamara Škorić, cilj projekta je da se okupi grupa multidisciplinarnih stručnjaka, uključujući medicinske eksperte, kliničare i tehničke inžinjere, a suštinski je ideja da se alati mašinskog učenja koriste za unapređenje intenzivne nege novorođenčadi. Na nivou Srbije, trenutno se u ovom projektu sarađuju sa Medicinskim fakultetom u Novom Sadu, pod rukovodstvom prof. dr Slobodana Spasojevića, a uključeni su i kliničari sa Instituta za zdravstvenu zaštitu dece i omladine Vojvodine (Dečja bolnica), koji prikupljaju podatke i dostavljaju ih Fakultetu. Na osnovu tih podataka, razvijaju se alati bazirani na mašinskom učenju.

– Pravimo „machine learning” alate (alate mašinskog učenja), koji bi trebalo da urade predikciju novorođenčadi sa hipoksičnom-ishemijskom encefalopatijom (HIE), za koje se očekuje da će imati ponavljanje napada posle dvanaestog sata od početka snimanja elektroencefalogramom - objašnjava Tamar Škorić.

Takmičenjem do najboljeg rešenja

Po rečima Tamare Škorić, u okviru projekta se organizuju i takmičenja, kako bi dobili najbolja rešenja za probleme koje posmatraju, bar na nivou Evrope. Na poslednjem takmičenju koje je raspisano 2022. godine, u organizaciji „Infant” centra iz Irske, inače vodećeg istraživačkog centra u svetu iz oblasti primene veštačke inteligencije u neonatologiji, pristiglo je 187 prijava iz čitave Evrope. Prvo mesto osvojili su učesnici sa Univerziteta u Helsinkiju iz Finske, drugo mesto istraživači sa Univerziteta u Korku iz Irske, dok je treće mesto osvojila Tamara Škorić ispred Fakulteta tehničkih nauka Univerziteta u Novom Sadu.

Projekat okuplja Panevropsku mrežu multidisciplinarnih eksperata, uključujići predstavnike iz skoro svih zemalja Evrope, od Belgije i Italije, preko Poljske i Španije, Srbije, BiH, Irske. Naša sagovornica kaže da je za to potreban određeni vid međunarodne saradnje i uvođenje standarda za prikupljanje podataka, kao i standarda za ocenu algoritama, koji se često objavljuju u naučnim radovima. Svako od istraživača samostalno bira metrike za ocenu uspešnosti razvijenih metoda za baze podataka različitih veličina, što otežava komparativno poređenje metoda u savremenoj literaturi.

– Krajnji rezultat projekta je da organizujemo mrežu stručnjaka koji će sarađivati u budućnosti, u vidu kreiranja standarda u prikupljanju podataka i ocenjivanju uspešnosti alata koje smo postigli. Problem kod istraživanja jesu male baze podataka, a za razvoj i validaciju pozdanih alata podržanim mašinskim učenjem potrebne su velike baze. Zato pokušavamo standardizovati naše i njihove algoritme, kako bismo svi radili po sličnim protokolima, a da ti rezultati koje objavljujemo u naučnim radovima budu uporedivi – priča naša sagovornica.

Posmatrano kroz širu sliku, projekat ima za cilj standardizaciju i prikupljanje podataka, kao i usvajanje kriterijuma koje će svi u Evropi moći da koriste za ocenu predloženih algoritama. Takođe, važno je napomenuti da je ideja i ispitati koji su to sve problemi u primeni akademskih prototipova, u nekim stvarnim industrijskim kliničkim okruženjima.

Projekat „ai4nicu” započeo je pre tri godine, a finanisra ga Evropska Unija do 2025. godine.

I. Bakmaz