OVO JE TAJ ČUVENI KOŠ "Nemojte se ljutiti što sam zaćutao na trenutak..." (VIDEO, FOTO)
U istoriji KK Partizan zlatnim slovima zauvek će ostati upisan 16. april 1992. godine. Tačno na današnji dan pre 32 godine crno-beli su pobedom u istanbulskoj dvorani "Abdi Ipekči" nad Huventudom sa 71:70 osvojili prvu i za sada jedinu titulu prvaka Evrope, čuvenom trojkom Aleksandra Đorđevića u poslednjim sekundama.
Svi pamtimo i legendarni komentar Dragana Nikitovića: "Izvinite što sam zaćutao na trenutak. Ovo u karijeri nisam doživeo...". Ćutali su mnogi na trenutak, a onda je krenula fešta.
Partizan je u legendarnu sezonu 1991/1992 ušao kao sve, samo ne favorit. Posle odlaska Divca, Paspalja, Grbovića i ostalih važnih igrača, formiran je novi mladi tim čije su prve zvezde bile sadašnji predsednik KSS Predrag Danilović i Aleksandar Đorđević, piše na zvaničnom sajtu kluba iz Humske.
Za trenera je postavljen dotadašnji kapiten Željko Obradović, uz stručnu pomoć čuvenog "profesora" Aleksandra Nikolića.
Mladu ekipu Partizana je već na samom startu zadesio veliki peh - zbog rata u Hrvatskoj, FIBA je svim ekipama iz SFRJ naredila da svoje utakmice na kojima su domaćini, moraju da igraju u inostranstvu. Izbor crno-belih je pao na špansku Fuenlabradu što je bila, ispostaviće se prava odluka, pošto su stanovnici predgrađa Madrida prihvatili crno-bele kao svoje i do kraja su im pružali sjajnu podršku.
Crno-beli su u takmičenje ušli kao najmlađa ekipa – sa prosekom godina od samo 21,7 godina. U prvoj, grupnoj fazi takmičenja, Partizan se takmičio protiv holandskog Komodora, belgijskog Maes Pilsa, nemačkog Bajera, italijanskog Filipsa, grčkog Arisa i španskih ekipa Huventud i Estudijantes.
Svoje takmičenje u grupi B završili su na četvrtoj poziciji sa učinkom 9-5, iza Huventuda (11-3), Estudijantesa (10-4) i Filipsa (10-4). Plasman u četvrtfinale iz grupe A obezbedili su Knor (10-4), Barselona (10-4), Makabi (10-4) i Cibona (9-5).
Prepreka Partizanu u borbi za učešće na drugom fajnal-foru, bio je pobednik te grupe Virtus iz Bolonje, koji je te godine nastupao pod imenom Knor. Prvi meč u Beogradu crno-beli su dobili sa 78:65, a drugi četvrtfinalni susret u Bolonji, crno-beli su izgubili rezultatom 61:60.
I odlučujući susret igrao se u Bolonji, a Partizan je tada pokazao da ipak nije autsajder, kao što je to možda na početku takmičenja izgledalo, savladao je slavnu italijansku ekipu sa 69:65 i plasirao se na završni turnir u Istanbulu, koji se igrao od 14. do 16. aprila 1992. godine.
Na fajnal-foru su se našle i preostale tri ekipe iz Partizanove grupe B: Huventud, Filips i Estudijantes. Protivnik Partizana na putu do finala bila je Olimpija Milano, tadašnji Filips, a sadašnji Armani. Partizan je dobro znao rivala i u grupnoj fazi crno-beli su oba puta bili uspešniji – 86:70 i 94:89. Partizan ni u trećem susretu nije dozvolio Filipsu da slavi, ostvarivši pobedu od 82:75.
I tada, kao i tokom cele sezone, briljirao je bekovski par Danilović – Đorđević sa 22 i 21 poenom. Tada su do punog izražaja došle smele Obradovićeve reči sa početka sezone kako "Partizan ima najbolji bekovski par u Evropi" i da "ni u kom slučaju neće biti autsajder".
U drugom polufinalu Huventud je lako došao do pobede nad Estudijantesom od 91:69, tako da je finale sa Partizanom bila majstorica dva kluba, pošto su obe ekipe u međusobnom susretu imale po jedan trijumf (pobeda Partizana 76:75, pobeda Huventuda 79:76), za istorijski uspeh.
Finale je odlučeno u poslednjem napadu. Košarkaš Partizana Slaviša Koprivica izveo je loptu ispod koša, pošto je Huventud došao u vođstvo 70:68 poenima Rafaela Đofrese.
Koprivica je dodao loptu Đorđeviću koji je brzo pretrčao na protivničku polovinu terena i sa oko sedam metara pogodio kultnu trojku, koja je donela trofej Partizanu.
To je ujedno najveći uspeh u istoriji srpske klupske košarke.
Dnevnik, Blic, KK Partizan