VOŠIN VEZISTA RETKO DAJE GOLOVE, ALI JE ZATO SVAKI ZLATA VREDAN: Kad je najteže – Njegoš !
Od raspoloženja Vošinog veziste Njegoša Petrovića u znatnoj meri zavisi i nivo igre kolektiva u manevru. Asistencijom Savićeviću u četvrtfinalu nacionalnog Kupa za vođstvo protiv Čukaričkog u Beogradu, kao i pogotkom u drugoj seriji penala zaslužan je za prolaz u klub četvorice srpskog fudbala. Retko postiže golove, ali je zato svaki njegov pogodak zlata vredan: protiv Novog Pazara rešio je meč pet minuta pre kraja, najubedljivija pobeda u sezoni na gostovanju kod Radnika u Surdulici započeta je njegovim golom posle samo pet minuta igre, da bi na Karađorđu konačno srušio negativnu tradiciju protiv TSC-a u petom minutu nadoknade vremena, pozdravljen ovacijama rekordnog broja gledalaca ovog proleća.
-Tako se namestilo – skromno je Petrović odgovarao na hvalospeve njemu u čast. – Radule je lepo zavrnuo, neodlučni su bili igrači oko mene, nisam morao ni da skočim, lopta mi je išla pravo na glavu, trzaj glavom, pogodak, nema dalje... Pobeda... Potrčao sam prema zapadnoj tribini, to oduševljenje navijača mora da bude inspiracija svakom igraču. Na ovacije sam odgovorio spontanim gestom u pravcu plave zvezde na grudima, nekako sam se stopio sa svima koji su u tom momentu prepoznali pravu vrednost Vojvodine. Saigrači su mi pritrčali, zajedno smo krenuli ka severnoj tribini, gde po tradiciji delimo i radost i tugu sa najvernijim navijačima. Ovoga puta jedni drugima smo čestitali, to je bila naša zajednička pobeda, položen ispit u možda najvažnijoj utakmici ovog proleća, uz trijumf u Kupu, naravno.
Fudbalski hroničari u Novom Sadu i navijači Vojvodine odavno nisu bili tako saglasni kao minule zime što se transfera tiče. Golman Dragan Rosić, Njegoš Petrović i Vukan Savićević prihvaćeni su kao istinska pojačanja koja se odlično uklapaju u najave predsednika Dragoljuba Zbiljića što se dometa kolektiva tiče u nastavku prvenstva. I sva trojica jedinstveni su u oceni da su dolaskom u Novi Sad načinili pravi potez u karijeri. Dodamo li tom trilingu i Seida Koraća na mestu centralnog beka i novog ljubimca publike iz Obale Slonovače Kejleba Zadi Serija po levoj strani, dobićemo i konkretan odgovor na pitanje preporoda u igri kolektiva u pola belom, pola u crvenom u minulih 10 utakmica bez poraza, računajući i gostovanje na Banovom brdu u takmičenju za Kup.
Petrović je naprečac osvojio simpatije sviju u klubu, kao i Vošinog navijačkog fronta, osetljivog i na najmanju vezu sa „večitima“. Tvorac pobede protiv Bačkotopolčana, inače, igrajući u Crvenoj zvezdi osvojio je tri titule državnog prvaka i dva trofeja u Kupu. Ne krije da mu je velika želja da igre u Vojvodini oplemeni novim trofejom u srpskom fudbalu.
-Dosta je u Vojvodini igrača koje sam poznavao pre nego što sam otišao u Španiju pre dve godine – rekao je Petrović. – Normalno je da sam najpre kontakt uspostavio s njima, ali vrlo brzo sam počeo da se osećam kao da sam oduvek u kolektivu, svi su me prihvatili, od igrača do trenera, bez razlike. Svi smo mi profesionalci, koji na terenu zavise jedni od drugih, ne možemo jedan bez drugoga. Nisam ni sumnjao da u Vojvodini sve funkcioniše na vrhunskom profesionalnom nivou. Radimo vrlo kvalitetno, a što se atmosfere tiče, mogli ste i sami da se uverite, sve uz pesmu i vedrinu i na terenu i u teretani, kako na treningu, tako i na utakmicama, svugde. Serija pozitivnih rezultata, kao proizvod takve atmosfere, odlična je osnova verovanju da smo na pravom putu.
Od kada je stručni štab španske Granade zimus obelodanio da u perspektivi ne računa na bivšeg Zvezdinog vezistu sve je više klubova na Pirinejskom poluostrvu koji su bili zainteresovani za angažman mladog fudbalera. Uz drugoligaške klubove Saragosu i Elče, najkonkretniju ponudu imao je Burgos, čiji je menadžer Peres Alonso Bodo javno poželeo da Petrovića, u paketu sa Vajsmanom, vidi u svom kolektivu. Međutim, na obostrano zadovoljstvo, Petrović je u Vojvodini video šansu da sportskom sektoru u Granadi dokaže da je dostojan njihovog poštovanja i vere u vrednosti svog člana kolektiva koji je njihov dres nosio 53 puta. Dogovor Vojvodine sa Granadom je da Petrović, u ulozi pozajmljenog igrača, u Novom Sadu ostane do kraja takmičarske sezone. Njegova cena na evropskoj fudbalskoj pijaci trenutno je dva miliona evra. Nema sumnje da će Vošin predsednik Dragoljub Zbiljić sa saradnicima poraditi na tome da svoga vezistu koji rešava na prvi pogled nerešive fudbalske enigme, zadrži u kolektivu, naravno ukoliko Granadin menadžer Hoze Ramon Sandoval ne promeni miošljenje i shvati da Petrović zaslužuje mesto u redovima tog španskog kluba.
L.Bakmaz
Pet trofeja u Zvezdinom dresu
Petrović je rođen u Krupnju. Kao 20-godišnjak je iz Rada, čiji je dres nosio 66 puta, prešao u Crvenu zvezdu. U 87 utakmica u redovima srpskog šampiona učestvovao je u osvajanju tri titule i dva nacionalna Kupa. Igrao je 50 puta u mlađim srpskim selekcijama i postigao pet golova. U Granadi je nastupio 53 puta. Ovog proleća nosio je dres Vojvodine u 12 utakmica, od toga jednu u Kupu Srbije.
