PETAR ĐURĐEV ODRŽAO ISTORIJSKI ČAS ISPRED SPOMENIKA „PORODICA” Sećanje na progon preko 20.000 Novosađana (Foto, video)
Javni čas o traumatičnim dešavanjima koja su se zbila u aprilu 1941. godine, kada je mađarska okupaciona sila iz vojvođanske prestonice proterala gotovo trećinu civilnog stanovništva, okarakterisanih da su „opasni po javni red i bezbednost”, održan je ispred spomenika „Porodica” na Keju žrtava racije.
Takav progon činio je kontinuitet politike koja će svoj maksimalni obim dobiti za vreme izvođenja Pogroma 1942, objasnio je direktor Istorijskog arhiva Petar Đurđev, koji je događaj organizovao sa Kulturnim centrom Novog Sada. Jučerašnjem času prisustvovali su kako učenici gimnazija „Isidora Sekulić”, „Svetozar Marković” i „Jovan Jovanović Zmaj”, tako i predstavnici Grada i Pravoslavne crkve, te zainteresovana javnost.
Osim što su porušeni svi mostovi, upravo na tom mestu pokraj Dunava nalazila se skela kojom su ljudi prelazili na sremsku stranu i odlazili dalje u neizvesnost i izbeglištvo, što u okupiranu Srbiju, što u Banat, što u Pavelićevu NDH, dodao je Đurđev.
– Posle kratkotrajnog aprilskog rata, uspostavljena je okupatorska vlast koja se vodila politikom denacionalizacije, te vojne i ekonomske hegemonije – napomenuo je Đurđev. – Jedan od ciljeva te vlasti svakako je bila promena etničke strukture našeg grada, zbog čega već od 11. aprila, a pogotovo posle 15. aprila, imamo konstantan rad na nasilnom iseljavanju stanovništva iz Novog Sada. Pod udarom okupatorskih proglasa i zakona našli su se svi koji su došli u Novi Sad posle 31. oktobra 1918, kao i oni koji su bili nosioci srpske misli ili su se zamerili velikomađarskoj ideologiji. U periodu od početka aprila pa do 4. avgusta, prema zvaničnim mađarskim policijskim podacima, vidimo da je preko 20.000 ljudi proterano iz Novog Sada, a da bismo razumeli razmeru tog strašnog događaja, propraćenog ubistvima i pljačkom, treba da se prisetimo da je grad pred Prvi svetski rat imao 70.000 stanovnika, iz čega vidimo da je to doživelo, faktički, gotovo svako drugo srpsko lice.
S obzirom na to da je u toku proces projektovanja budućeg memorijalnog centra koji treba da nosi sećanje na ovaj deo istorije grada, forma održavanja javnih časova pokušaj je usmeravanja javnog mnjenja, ali i novih generacija, ka ovima temama iz ne tako davne prošlosti, dodao je Petar Đurđev.
S. Milačić
Foto: F. Bakić