MIHAILO IVANOVIĆ, FUDBALER O KOME SE PRIČA OVOG PROLEĆA: Sve u svoje vreme

U minule tri utakmice postigao je pet golova, sa prethodno postignuta dva jesenas trenutno je vodeći strelac u pola belom, pola u crvenom.

Sada mu jedni sabiraju golove, drugi mere minutažu i prosek od 34 minuta po utakmici, a sve češće se pogledi spotiču o milionske cifre na stupcima sportske štampe.

– Ne opterećuje me to – kazao je mlađani golgeter. – Istina, takve informacije prijaju, još kada bih i ja znao nešto više o tim ponudama gde bi mi bio kraj. Ja sam igrač Vojvodine još dve godine i dva meseca. Imam poverenje u rukovodstvo kluba. Spreman sam da odgovorim na sve zahteve stručnog štaba, a ukoliko se nađe ponuda kojom bismo bili zadovoljni i klub i ja... O tom, potom. Ima ko će da računa u interesu sviju. Uživam u ulozi koja mi je namenjena i radujem se svakom aplauzu sa tribina.

Pre godinu dana legendarni Fabio Kvaljarela, na utakmici protiv Napolija, ustupio mu je mesto u sastavu Sampdorije. Predsednik Vojvodine Dragoljub Zbiljić, međutim, nije bio voljan da se odrekne njegovih usluga za ponuđenih milion evra.

– Iskreno, navijao sam da ostanem u Italiji – priznao je Ivanović. – Odlično sam se snašao u Primaveri, debitovao u Seriji A, stekao prijatelje, naučio jezik... Međutim, kako je u Vojvodini sve krenulo, drago mi je da se desilo sve kako se desilo. Naš predsednik pravi ozbiljnu priču, sa evropskim predznakom, želi da podigne standarde u svakom pogledu. Koliko sam ja srećan, još su srećniji članovi moje familije, moje bake najviše. A i meni je lepo s njima, naročito uz palačinke baba Savine i uz nedeljni ručak babe Gorice, obe su majstori u kulinarstvu.

– Vukanović me hrabri, podiže me – veli Ivanović. – Često kad se s njim vraćam u Palanku pričamo o svemu. Kad promašim, uvek je tu, zna da mi je tada savet iskusnijeg najpotrebnija. Ali, i kada dam gol on je tu da me posavetuje da ne poletim, da ostanem čvrsto na zemlji, s obe noge.

S obzirom na italijansko iskustvo, navijači Vojvodine i šira fudbalska publika očekivali su ga u startnoj postavi od početka prventva.

– Niko meni nije obećao startnu postavu, niti sam ja imao pravo da na tome insistiram. Moja očekivanja svodila su se na to da ću povremeno ulaziti, da ću nekada možda i početi utakmicu. Trenutnom minutažom sam zadovoljan, naročito u minulih pet mečeva. Treneri su tu da procenjuju i da odlučuju, na meni je da se borim i da se izborim za mesto u timu.

Treneri su ga hrabrili uprkos promašajima koji se ne maše u nekim situacijama, čekali i dočekali momenat da prevaziđe teškoće i da vrati samopouzdanje.

– Sam sam sebi pravio pritisak zbog promašenih šansi, pogotovo ona sa Spartakom u 90. minutu. Mogao sam da donesem pobedu... Ili stativa protiv Železničara na 2:2... Nije svejedno kada posle uđeš u svlačionicu, ili kod kuće kada ostanem sam sa sobom. Sve sam to prebrodio i sada je najvažnije da glava ostane zdrava i bistra. Niko iz kluba mi nikada nije zamerio ni za jedan promašaj, a bilo ih je. Uvek je bilo: sve će doći na svoje. Poslušao sam i eto,  došlo je. Gol za pobedu protiv IMT ostaće zauvek urezan u pamćenje. Kad sam se okrenuo prema zapadu video sam koliko je ljudima stalo, koliko im je Vojvodina na duši. I sada se naježim kad se prisetim. A onaj protiv Radnika mi je najlepši.

Vojvodina u sredu od 17 časova u Beogradu igra utakmicu sa Čukaričkim u četvrtfinalu Kupa Srbije.

– Biće to teška utakmica. Oni ili mi, nema nerešeno. Možemo da pobedimo jer  i u poslednje dve utakmice s njima bili smo bolji, oni su stizali našu prednost i osvajali po jedan bod i u Beogradu i na Karađorđu. Krenulo nas, verujem u tim, ubeđen sam da možemo do finala.

Uprkos dobrim igrama Vojvodina je bledim rezultatima zabrinula navijače u prve četiri proletnje utakmice. U narednih šest osvojila je 16 od 18 bodova.

– Presudila je ta hemija i poverenje među igračima, praćena poverenjem trenera Bandovića u ekipu. I ta naša saradnja, ničim opterećena, nema sujete, nema podela po bilo kom osnovu, priča na terenu, priča u svlačionici... Ko god da uđe u svlačionicu oseti tu pozitivnu energiju. To je ključ i oslonac našem optimizmu pred iskušenja koja pristižu – optimistički je razgovor za „Dnevnik" završio 19-godišnji golgeter Vojvodine Mihailo Ivanović.

L. Bakmaz