ŽIVOTNI I LOVAČKI PUT SLAĐANA NIKIĆA Od nesuđenog Amerikanca do velikog banatskog lovca
Čudni su putevi gospodnji, tako i lovački... Slađan Nikić rodio se 1963. u Ivandi, pograničnom selu u Rumuniji.
Od malena, uz dedu i oca, zavoleo je lov. Ali, u vreme dok je zemljom vladao Nikolae Čaušesku, koji je i sam bio pasionirani lovac, nije bilo lako loviti u zemlji naših komšija.
- Možda troje ljudi u selu je imalo pušku. Ko je želeo da je dobije, morao je da nađe neku vezu, preporuku od vlasti, mahom od pripadnika Sekuritatee (službe bezbednosti) – priseća se Nikić.
Završio je elektrotehnički fakultet u Temišvaru. Kako se u Rumuniji onog doba nije videla perspektiva, Slađan je, poput mnogih, odlučio da potraži sreću na drugom mestu. U Zrenjanin je došao 1988. S obzirom da mu je deda rođen u banatskom selu Boki, imao je tamo rođaka, ali ideja mu je bila da produži u Sjedinjene Američke Države i znanje tamo unovči. Ali, sudbina je htela drugačije. Snašao se, započeo posao, zasnovao porodicu... Banat mu je postao dom, gde je mogao da se vrati omiljenoj pasiji – lovu. U početku, najviše je lovio fazane, a onda je 2005. godine, nakon poplave u srednjem Banatu , došlo do ekspanzije divljih svinja. Lovio je crnu divljač, ali...
Vepar od 128 poena
Slađanu je izazov ulov kapitalnog divljeg vepra.
-Treba ga pronaći, to je najteže. U Međi sam jednog čekao tri meseca, imao je 250 kilograma – seća se Nikić.
Ipak, pre četiri godine, stiglo je zlato. U Lukinom Selu ulovio je vepra čije su kljove ocenjene sa 128 CIC poena, a dužina brusača beše 26 centimetara.
-U Lukinom Selu, gde sam član lovačkog društva, uživao sam u lovu i dobrom društvu. Bilo je divljih svinja, ali svega ostalog – malo. Uvideli smo da je manjak plemenite divljači prouzrokovalo veliko širenje predatora, naročito šakala. Dugo niko nije obraćao pažnju na njega, nismo bili svesni da ga ima u tolikom broju, ali odgovarala mu je močvarno tlo, trska, zapuštena ribnjačka jezera... Uglavnom, počeo sam intenzivno da lovim šakale, prvo sa čeke, potom i piršom. U početku je bilo lako, dešavalo se da padne i 10 komada za jedno veče. I oni su, vremenom, postali oprezniji, lukaviji, ali tako je lov interesantniji i izazovniji – kaže banatski lovac.
Postao je specijalista za ovog predatora. Odstrelio je do sada četvorocifren broj. Primetio je da je šakal potisnuo lisicu, ali i još neke karakteristike.
- Izuzetno dobro vidi noću. Ne kao danju, naravno, ali odlično. Takođe, dobro čuje i oseća miris na daljinu, te ih lovim uz vabilicu ili upotrebom nekog mirisa koji će ih privući. Video sam kakoje šakal ulovio odraslog zeca i odmah su mu prišla još dva šakala kako bi ga rastrgli. Srneća divljač se još oporavlja od ovog predatora – uveren je Nikić.
Lov na srndaće mu nije izazovan, ali posetio je Sloveniju kako bi lovio dovokoze. Sledeći trofej koji planira je onaj vučji, jer njih u Banatu nema...
D. Kn.