BRZO VREME BRŽE DOVODI DO PROBLEMA Advokat Dane Žigić: Pazite na odluke, od toga zavisi kako će vam biti u budućnosti

Kolika je danas svest o tome kakvu pomoć možemo i od koga da očekujemo, možemo li da se oslonimo na stručnjake i ukažemo im poverenje, odgovor ekskluzivno za “Dnevnik” donosi advokat Dane Žigić.

Advokatske kancelarije izuzetno su povezane sa građanima i moraju da prate ono što se događa u društvu, državi, ali i inostranstvu. Pojava moderne tehnologije doprinela je jačoj svesti i sigurnosti ljudi da potraže pravnu pomoć i uspostave kontakt. Ni advokatura nije više tako suvoparna, potvrđuje Žigić, jer smo postali otvoreno društvo. Samim tim, i advokati su postali dostupniji, klijenti im pišu na Viber, šalju imejl...

- Više ne možemo da govorimo samo o državljanima Republike Srbije, već advokatsku klijentelu možemo da stavimo u, recimo, dve grupe – navodi Dane Žigić. - Prva grupa bi bila pravna lica, kao što su firme, u okviru kojih je najčešći problem naplata potraživanja, dugovanja, prodaja ili kupovina firme i slično. Druga grupa bi bila fizička lica, koja mogu biti podeljena u još nekoliko grupa – državljani koji žive ovde, potom oni koji su se odselili u inostranstvo, ali neki nijhovi problemi su ostali u Srbiji ili su u međuvremenu iskrsli, a treća grupa bi bili stranci koji su došli u Srbiju tokom poslednje dve-tri godine.

Činjenica je da živimo u, kako neki kažu, „brzom vremenu“. Problemi su uvek postojali, ljudima su bili potrebni pravni saveti i pomoć, međutim, kako Žigić potvrđuje, brzo vreme doprinosi tome da ljudi brže uđu u probleme.

- Konkretno možemo reći da je brak nekada bio institucija koju su na svaki način pokušavali da održe i sačuvaju, dok danas imamo situaciju da ljudi lakše „preseku“, odluče da završe – ističe Žigić. - Sada više niko nema vremena, ni živaca, sve se dešava brzo, i upravo je to jedan od dokaza pomenutog „brzog vremena“. S druge strane, ljudi koji imaju neki problem lakše se informišu putem interneta, na društvenim mrežama. Sada uvreda nije samo živa reč, nego i preko interneta. Dakle, svako vreme koje nam tehnika i tehnologija ubrzavaju, dovodi do nekih novih pitanja na koja moramo biti spremni da damo odgovor ili neko novo rešenje.

Jedno od dugogodišnjih pitanja, bilo da je reč o internetu ili direktnom odnosu, neizostavno je i to koliko je čovek zaista zaštićen kada mu se dogodi da ga neko uznemirava, ugrožava njegovu privatnost, uživo ili putem interneta.

- Mislim da se svest o tome koje podatke smemo i kome da dajemo i dalje razvija, svi učimo – smatra Dane Žigić. - Recimo, ljudi sad imaju svest o tome da ne treba nikomeda daju svoj JMBG. Međutim, isto tako mislim da se ljudi danas toliko i ne obraćaju nadležima kad je reč o klevetama ili uvredama putem interneta, osim ako nije reč o direktnoj pretnji po život. U tom slučaju aktivira se Odeljenje za visokotehnološki kriminal. S druge strane, tu je država dosta uradila, promoviše se zaštita od internet nasilja, apeluje se da se deca čuvaju… Dakle, bezbednost građana je ugrožena onoliko koliko oni to dozvoljavaju sebi i na koji način koriste internet. Moj savet je samo pametno i kontrolisano koristiti društvene mreže i ne dozvoliti da čovek postane zavisan od svih tih stvari. Primera radi, bolje je biti na Fruškoj gori, Ribarcu ili na Štrandu, i na taj način uživati, nego biti u stanu na nekoj društvenoj mreži. Naravno, svi koristimo internet i društvene mreže, ali trebalo bi da znamo sve to da činimo na zdrav način i umereno.

Koliko god bio koristan, internet advokaturi predstavlja problem, jer svako ima slobodu da tamo postavi šta želi, a ljudi mogu da dođu do sadržaja koji nije tačan.

- Onda se dešava da dođu u kancelariju i kažu: „Ali mi smo čitali na internetu...“. A to baš i nije ono što zakon propisuje, jer zakon je nešto što se menja – kaže Dane Žigić. - Počnu sami da rade nešto, prateći internet, a kad shvate da ne valja, dolaze kod advokata, ali tada, da se slobodno izrazim, mi imamo više posla da „ispravimo krivu Drinu“. Informacije moraju biti proverene, zna se gde se i od koga dobijaju, i na osnovu toga možemo dalje da razgovaramo. Zbog toga građani moraju biti oprezni kada bilo šta čitaju putem interneta.

Naknade štete, opšta parnica, isplate dugovanja, radni sporovi, prava zaposlenih, porodični sporovi... – sve su to situacije u kojima se ljudi generalno često nađu i potraže pomoć advokatske kancelarije.

Izuzetno su zastupljeni i saobraćajni pekršaji.

- Mi sada imamo grad koji se znatno proširio i veoma je teško upravljati vozilom po svim propisima. Vremenom ćemo imati problem i sa biciklistima i sa električnim trotinetima, jer ima ih mnogo – otkriva Žigić. - Električni trotineti će, po zakonu, morati biti registrovani, što je super, ali ako, recimo, taj trotinet upadne u rupu na putu, eto vam naknade štete. Na biciklima imamo i dostavljače hrane. Razumem da on mora da žuri, ali moraju da se poštuju i neka pravila, jer on ugrožava i bezbednost drugih. I pešak i biciklista i ovaj na trotinetu i u automobilu – svi su učesnici u saobraćaju i tu se otvara potpuno novo polje rada. Da bi neko naučio da poštuje pravila, ako edukacija ne pomaže, sledi kazna. S kažnjavanjem kreće gomilanje predmeta u sudu, sud će morati da razmišlja o tome, zakon će se menjati i prilagođavati novim vremenima, i to su nova pitanja koja će advokati dobijati od građana.

Novo vreme i nove tehnologije donose nova pitanja.

- Stranci dođu da žive ovde i formiraju svoje zajednice. Kinez otvori radnju ili restoran, Rusi su otvorili svoje lokale itd. Ali dogodi se da imaju problem sa boravkom, otvaranjem računa u banci, kupovinom nekretnine... Sve je to procedura, on dođe i ne zna da se snađe sa propisima. Imao sam i takav primer. Kinezi su kupili stan,rešili boravišnu dozvolu, čovek je otvorio račun u banci, ali kad su mu stigli prvi računi, shvatio je da neke banke ne pružaju mogućnost onlajn plaćanja. Došao je i pitao šta da radi. Iako je on moj klijent, sada to više nema veze sa pravom, došao je kod mene, kao kod prijatelja, da pita za savet.Zato se tome pristupa sa ljudske strane, uputio sam ga u to gde može da plati, na koji način, da samo odnese u bilo koju banku i da se ne sekira. Da budem iskren, ne razlikuje se mnogoni plaćanje u Kini, samo što se čovek prvi put susreće sa računom, pa dok mu neko objasni da je slično...

Među brojnim problemima sa kojima se ljudi susreću izdvaja se vršnjačko nasilje, kao nešto što je veoma uzelo maha.

- Država to pokušava da suzbije, da edukuje ljude na tu temu, a i roditelji moraju o tome dosta da nauče. Ono se dešava – naglašava Žigić. - Svi zaposleni u školama moraju da budu edukovani da bi prepoznali vršnjačko nasilje. Uvek je bilo primera da su se klinci međusobno dokazivali, ali sad to prerasta baš u nasilje.Srećom, roditelji više ne ćute. Dosta njih se obraća upravo sa pitanjem šta raditi, kako sprečiti, gde i šta dalje. Novi Sad više nije mali, ima dosta dece, vrtići i škole su puni, i to je pitanje vrlo aktuelno. A kad govorimo o bezbednosti, mislimo i na bezbednost dece. Sa tehnologijom su se granice pomerile, pa se i u pubertet ulazi mnogo ranije nego pre. Samim tim i neka dela ranije dođu na red.

Za svaki vid ugrožavanja i problem koji postoji, na bilo koju temu, trebalo bi obratiti se stručnoj osobi – savetuje Žigić. Advokat će vas uputiti, posavetovati gde da idete i koja su vaša prava. Čak će to većina advokata da uradi i preko telefona, a za moguće složenije stvari uslediće dalji dogovor između advokata i osobe koja se javila.

Vršnjačko i porodično nasilje danas su među najalarmantnijim pojavama.

- Primer vršnjačkog nasilja koji bih mogao da navedem je situacija u kojoj je grupa dečaka u školi maltretirala jednu učenicu – otkriva Dane Žigić. - Prijavili smo to nasilje nadležnima. Obavljena je procena stepena vršnjačkog nasilja i na kraju je to rešeno na povoljan način za devojčicu, nju više niko ne dira. Ti dečaci su dobili neku sankciju, a ona nije morala da promeni školu. U školi se obratila pažnja na to nasilje i obraća se pažnja i dalje na dešavanja u okruženju te škole, alarmirani su svi.

Teška su vremena, brzo i stresno se živi, potvrđuje Žigić.

- Nasilje ne treba trpeti, trebalo bi ga prijaviti – poručuje advokat. - Postoji više vrsta nasilja. Sad su ljudi već malo edukovani, pa znaju da nije reč samo o fizičkom nasilju. Ranije je žena ćutala i trpela. To je pogrešno, ali, da budem potpuno iskren, ima i žena koje to znaju da zloupotrebe. Prijavljuju običnu svađu kao nasilje da bi možda u bračnim sporovima ostvarile neki svoj interes, što opet nije dobro za dete. Jedan od primera psihičkog nasilja nad muškarcem je i taj da žena svakodnevno ili često preti da će da se razvede.

Nasuprot brzini življenja i svemu pomenutom, dešava se da ljudi iz različitih razloga problem odlože.

- Ako imaš problem moraš da ga rešavaš, to često govorim klijentima – navodi Žigić. - Odlaganje rešavanja problema samo gomila problem i otežava način rešavanja. I to sve čeka neko vreme da se smire strasti jer uglavnom klijenti dođu usijane glave, psihički rastrojeni i ljuti. Ti, kao advokat, na neki način moraš biti i psiholog, da ga psihički pripremiš za to šta sledi, da mu objasniš postupak. To je veoma vidljivo u slučaju razvoda braka. Kod naših ljudi je ukorenjeno da pričaju o razlozima za razvod, smatrajući da će sud da oglasi krivicu druge osobe. Ranije je to tako funkcionisalo, ali danas više ne. Po našem zakonu utvrđuje se da je brak razveden, a prioritet je interes deteta i pitanje da li je bilo nasilja u porodici. U skladu s tim, određuje se starateljstvo, visina alimentacije i viđanje sa drugim roditeljem, ukoliko nije bilo nasilja.

Prava zaposlenih su takođe nešto sa čim se ljudi bore.

- Zaposleni ostvaruju svoja prava u nekom sudskom postupku – objašnjava Dane Žigić. - Dešava se, recimo, da zaposleni više ne radi kod poslodavca, a da poslodavac nije isplatio sve što treba da isplati. To je klasična tužba radi isplate, gde se utvrđuje kašljenje i ti postupci nisu komplikovani. Sud će da utvrdi da je poslodavac dužan, a da li ćemo uspeti da naplatimo, to je već druga stvar. Mi proveravamo poslodavca kad dođe klijent, ali to ne znači da će do okončanja postupka takvo stanje i ostati. Možda je ta firma u tom momentu likvidna i ima dovoljno sredstava, mi to ne znamo. Samo vidimo da račun nije u blokadi, jer tek kad je račun u blokadi, možemo da vidimo na koji iznos i koliko dana. Šta će biti kad se završi sudski postupak, da li ćemo ići u izvršni postupak kad se završi parnični, pa naći neka sredstva, to je sad upitno. Znači postupak nije tako komplikovan koliko je komplikovano to od čega ćemo naplatiti.

Šta bi posle svega bio savet advokata?

- Savet ljudima jeste da se čuvaju, da paze na odluke koje donose, jer od tih odluka zavisiće kako će im biti u budućnosti. Ukoliko imaju određene probleme, da ipak odu kod stručnih lica koja su se za to školovala, a ne sami da istražuju. Raspitajte se, razmislite o svakoj odluci nekoliko puta pre nego što je donesete. Ovo važi za sve aspekte u životu – poručuje Dane Žigić.

Branka Pavković