NE POMAŽU NI ZUJALICE U španskim marketima se NAJVIŠE KRADU luks namirnice! Prsti lopova se najčešće „lepe“ za MASLINOVO ULJE
Maslinovo ulje klizi iz ruku španskih trgovaca. Kuhinjski proizvod je dobio nadimak "tečno zlato", jer je postao najkradeniji proizvod iz španskih supermarketa.
Suše i toplotni talasi podigli su cenu maslinovog ulja u Španiji, što je dovelo do njegovog statusa "skupe robe". U 70% regiona u zemlji, to je proizvod koji se najviše krade u supermarketima, prestižući druge popularne delikatese poput iberiko šunke, piše Juronjuz.
Španija je najveći proizvođač maslinovog ulja na planeti i taj proizvod je ključni deo privrede i kulture ishrane ove zemlje. Mediteranska dijeta ne bi imala ni upola tako dobar ukus bez onih zdravih "potočića" maslinovog ulja prelivenih u osnovi svega.
Ali pošto je cena maslinovog ulja pogođena inflacijom, veleprodajna cena je porasla sa 2,13 evra po kg u februaru 2020. na 8,88 evra, uz skok od 70 odsto zabeležen samo u prošloj godini.
Za kupce je to značilo povećanje cene sa oko 5 evra po kilogramu, na čak 14 evra.
Španske prodavnice su pribegle povezivanju velikih boca u lance ili ih opremaju sigurnosnim oznakama koje se uglavnom povezuju sa alkoholnim pićima na najvišoj polici.
U razgovoru za Fajnenšl tajms, Alehandro Alegre, direktor marketinga bezbednosne kompanije STC, primetio je da iza tog trenda ne stoji "krađa zbog gladi“. Retko se dešava da se osnovni prehrambeni artikal tako često krade, a krađe su rezultat organizovanih kriminalnih grupa.
Ti isti kriminalci preprodaju maslinovo ulje na crnom tržištu.
Druge glavne namirnice koje je Alegre istakao kao visoko kotirane na listi krađe bile su "iberiko šunka, sušeni sirevi, žileti i alkohol".
Španija je netipična u Evropi zbog toga što preferira fensi hranu kao metu za krađu. Širom Evrope krađa alkohola je najčešća.
Berba maslina 2023/2024 je već iza nas, a obilne kiše su povećale proizvodnju u odnosu na istorijski minimum iz prethodne godine. U izveštaju španskog ministarstva poljoprivrede, ribarstva i hrane navodi se da je proizvodnja maslina porasla za 0,73 odsto prošle godine i da cene počinju da padaju sa maksimuma iz sredine januara od 8,99 evra.
Ipak, postoji zabrinutost da, dok više zemlje postaje dostupno za uzgoj maslina, nedostaje interesovanje investitora i sadnica koje bi pokrile površinu koja je potrebna da bi se pratila potražnja.
Dnevnik/Juronjuz Srbija
