PREDSTAVA „IZUZETI” PREMIJERNO U SOMBORSKOM POZORIŠTU Nestale bebe traže odgovor decenijama

Nestale bebe su jedna od tabu tema koja se protezala kroz sve protekle decenije, još od vremena SFRJ, pa sve do danas, afera koja nije dobila epilog, i pritiska društvo i danas. Krađa beba „kao oblik modernog varvarizma“ još jedna je od bolnih tema, zasnovanih na istinitim događajima, o kojima rediteljka Mia Knežević, koja je, između ostalog, režirala i predstavu o stradalima u požaru u kafiću „Laundž“ u Novom Sadu, progovara u svojim predstavama.

- Mislim da prostor scene, kao mesto na kojem se ljudi okupljaju radi nekih priča, pruža ogromnu mogućnost da onda o tim temama, o kojima imamo dosta zamagljenu predstavu, medijski gledano, govorimo tako da sve onda nekako postane stvarno ličnije, i intimnije – napominje Mia Knežević za naš list. - „Izuzeti“ nisu dokumentarni komad, mada je nastao motivisan pričama i ispovestima roditelja. Pisac Đorđe Petrović i ja smo još od 2017. krenuli da čitamo neke izvore o tome, i onda je on napisao jednu fiktivnu priču, iz ugla i roditelja, ali i mladog lekara koji je 1995. učestvovao u jednom lancu krađe beba, bez da je znao da to radi.

„Bilo da gledamo kao dokument, ili kao metaforu, nestale bebe su sasvim sigurno jedna od najradikalnijih tema naše stvarnosti. Ona nas tera da se pitamo kako je moguće da čovek uopšte posumnja da je tako nešto moguće? Roditelji beba koje su iznenadno i pod nerazjašnjenim okolnostima nestale sa lica zemlje, traže odgovore već decenijama. Oni koji su se upustili u birokratsku potragu za odgovorima na pitanja, nisu došli do njih. Naprotiv – još su zakinutiji, sluđeniji, udaljeniji od istine. Ova predstava nema karakter dokazivanja sudske istine o slučajevima nestalih beba, već ulazi u pore društveno-mentalitetskih odlika zajednice u kojoj je tako nešto moguće“, piše Mia Knežević u rediteljskoj belešci o ovoj predstavi.

Izostanak odgovora, razrešenja ove afere koja sve potresa, ne samo one kojih se direktno tiče, ukazuje i na to da, kako Mia Knežević objašnjava, iz dana u dan kao da odustajemo od koncepta društva uopšte, kao nečeg što bi trebalo da nam čuva neke elementarne humanističke vrednosti.

- To je tema koja potpuno ostavlja bez daha i mene i celu ekipu te predstave, taj pojam nestanka nekog deteta. Kako je moguće da nemamo nikakav mehanizam, da se to ne dešava, da se deca zaštite? Naravno, radikalnost te teme je u tome što, iako je dokumentarna, ona je i metaforična, i otvara mnoga pitanja. Prvo otvaramo pitanje birokratije, birokratskog sistema, korupcije, ali i tog našeg mentaliteta, u kojem se ispostavlja da čovek jako lako postane koruptivan – navodi Mia Knežević.

Nije potrebno biti nekakav poseban zlikovac da dođeš u takvu situaciju, kako dodaje rediteljka, već samo to da si pritisnut nekim interesima i da jednostavno ne umeš da se odupreš tome, pogotovo kad si mlad.

- Ljudi u ovoj zemlji kao da nemaju ni šansu da izgrade integritet, jer, nekako, od kad završiš fakultet, ulaziš u isti taj sistem koji je potpuno ruiniran i baziran na nekom poltronskom mentalitetu. Možda sam malo sve zacrnila, ali mi radimo ovo jer imamo veru da ljudi mogu i drugačije, i predstava ima nadu na kraju. Moramo vratiti veru u taj sistem. Moramo vratiti veru da smo mi, ljudi, sposobni da menjamo sistem, a ne da odustajemo od toga – ističe Mia Knežević.

U predstavi igraju glumci ovog teatra: Ivana V. Jovanović, Ana Rudakijević, Nemanja Bakić, David Tasić Daf, Miloš Lazić, Ninoslav Đorđević, Dragana Šuša, Danica Grubački, Aleksandar Ristoski, i Milijana Makević Mirkov.

Scenografkinja predstave je Daniela Dimitrovska, kostimografkinja je Biljana Grgur, a kompozitor je Branko Džinović.

N. Pejčić