TRENER JUNIORA VOJVODINE Cilj je stvaranje prepoznatljivog sistema

Ta budućnost poverena je Aleksandru Čoliću, treneru juniora Vojvodine, u čijem se sastavu razvijaju neki koji bi potencijalno mogli da brane boje crveno-belih i na najvećoj sceni.

– Dobio sam ponudu Željka Rebrače, u čijoj akademiji i klubu sam radio dve godine – objasnio je strateg Novosađana. – Vodio sam kadetsku selekciju, pre toga bio u Partizanu i Megi, a ono što me je privuklo da dođem je nova energija. Plan je da se oforme mlađe kategorije koje bi bile prepoznatljive u Novom Sadu, pa potom i u celoj zemlji. Prethodnih godina, juniorski pogon nije bio u prvom planu, nije se promovisao dovoljan broj igrača, a sigurno da je značajno bilo i to što sam dobio priliku da vodim ekipu u najvišim ligama Srbije – istakao je Čolić.

Naveo je i šta je ono što vidi kao pogodnost kod Novosađana, što nije slučaj u drugim sastavima.

– Dogovoreno je u startu da rezultat ne bude primaran. Naravno, u svaku utakmicu ulazimo da pobedimo, želimo to, da stvorimo profesionalce koji su takmičarski nastrojeni. U Vojvodini je poznato to što pritisak rezultata ne postoji.  To je retkost. Jedino što je bilo bitno, to je da uđemo u dve jedinstvene lige, da bismo imali kvalitetne utakmice. Imamo sastanke koji su usmereni ka razvoju igrača, dva treninga dnevno - taktičkih i fizičkih sposobnosti.

O problemima u razvoju talenata

Vojvodina se nalazi na sredini tabele i kadetske i juniorske lige, dok je u U19 ABA ligi odigrala vrlo dobro i u jakoj konkurenciji  ipak ispustila plasman u polufinale.

– Moramo da budemo zadovoljni i realni, prvo zbog ulaska u dve jedinstvene lige, a naredni cilj je bio da budemo u osam. U kadetskoj smo manje konkurentni, nego u juniorskoj, jer su nas napustili Marjanović (otišao  u Crvenu zvezdu) i Bojbaša, koji je u Džokeru. U juniorskoj ligi smo konkurentniji i blizu smo toga da obezbedimo plasman na završni turnir. U ABA ligi smo predstavili klub u dobrom svetlu, pobedili Split i Cedevita Olimpiju, dok je prvoplasirana Cibona pobedila na produžetak. Generalni utisak je pozitivan, neki igrači koji su nam bili zanimljivi, ostvarili su napredak. Verujemo da će biti i bolje, nisam u potpunosti zadovoljan. Vrlo sam samokritičan. Do sada smo uradili dosta toga, nije lako postaviti sistem. Imamo kombinaciju igrača, koji imaju stipendijske ugovore, profesionalci su, dok neki nisu stipendisti i pokušavamo da napravimo balans između obaveza u školi i treninga.

S obzirom na to da je dugo godina u mlađim kategorijama različitih timova, pozvan je da priča o tome šta su najveće poteškoće sa kojima se suočavaju treneri, koji vode ekipe u tim uzrastima, što utiče i na razvoj talenata.

- Problem je što je rezultat u prvom planu. Radio sam u mnogim klubovima, a slušao sam i iskustva brojnih kolega. Rezultat je primaran i to je pogrešno. Titule i plasmani ne treba da budu u prvom planu. Daleko od toga da je rezultat nebitan, ali je mnogo važnije da mlade igrače osposobimo za viši nivo, da juniore spremimo za seniorsku košarku. Ne mogu da krivim trenere, što žele rezultat, jer se prema svim rezultatima vrednujemo i prodajemo dalje. 

,,Luka Savanović? Mora mnogo da se žrtvuje"

Primetno je i da se u juniorskom uzrastu zona koristi kao recept za efikasnu odbranu, najviše zbog toga što mladi sve više zapostavljaju šut kao oružje kojim mogu da zaprete rivalima.

 - Zona može da bude dobra i predstavlja izazov za igrača, da na pravi način napadaju odbranu. Problem u šutu je sve prisutniji, jer deca ne šutiraju dovoljno, od malih nogu. Čak i ja, koji nisam toliko star, provodio sam mnogo vremena van treninga napolju vežbajući šut, po dva sata sa loptom u rukama. To danas nije slučaj zbog drugih aktivnosti i uticaja tehnologije. Siguran sam da je to jedan od glavnih razloga. Takođe, nedostaje i dovoljan broj termina, osim u najvećim sistemima, pa je nedovoljno vremena da se individualno pristupi igraču. Šut je najsloženiji tehnički element.

Luka Savanović imao je zapaženu ulogu u juniorima novosadskog tima, zbog čega povremeno dobija i šansu u seniorskom timu, što nije mala stvar.

- Došao je u veliki klub poput Mege, gde se nije najbolje snašao. Nije dobio adekvatnu priliku i odlučio se za povratak. Dobar je to potez, jer je Vojvodina klub u kojem je prvotimac i dobro je što trenira sa njima. Reč je o zanimljivom igraču, koji može da napravi ozbiljnu karijeru. Mnogo će zavisiti od toga koliko će biti spreman da radi i da se žrtvuje. Pričamo sa njim, dobar je momak i mora mnogo da trenira. Nadam se da će sledeće godine imati i veću ulogu u prvom timu, jer već poseduje potencijal.

Pored Savanovića, Marko Vučković se istakao kao jedan od nosilaca crveno-belih i nagovestio da bi u budućnosti mogao da dobije poverenje prvog tima.

- Odlučili smo da bude na dvojonoj registraciji, da igra za nas i za Star, trenira i sa nama i sa njima. Vrlo je zanimljiv takođe, ima fizički dobre predispozicije, za tu visinu deluje da ima i jako dobru tehniku i nadam se da će i on biti u seniorima sledeće sezone. Mora mnogo da radi, da se žrtvuje. I on i Luka moraju da rade mnogo više od ostalih da bi došli do nečeg velikog.

Potom se Čolić osvrnuo i na to koji talenat mu je van svog tima privukao pažnju.

- Lazar Stojković, 2007. godište, koji igra juniorsku ligu za BKK Radnički. Ima ozbiljan potencijal, pred njim je svetla budućnost. Takođe, postoji nekoliko njih iz Mege i Partizana, mada crno-beli igraju samo kadetsku ligu - zaključio je Aleksandar Čolić.

Vuk-Miloš Petrović