MLADI ODGAJIVAČI NASTAVLJAJU MOKRINSKU PRIČU Svaki gusan najjači je ispred svoje avlije 

Kako je za „Dnevnik” rekao predsednik Udruženja „Belo pero” Živica Terzić, koje je i osnovano sa ciljem da baštini tu tradiciju dugu više od veka, u današnjem prepoznatljivom obliku postoji od 1986. godine. Tada je osmišljen ceo koncept takmičenja.  Nekada je skoro svaka kuća imala guske u svojim avlijama, pa je Mokrin bio bogat sa više od oko 30.000 gusaka, a danas je taj broj spao na svega oko 1.500.

– Nekada su postojali arteški bunari po raznim delovima sela, a oko svakog od njih su se okupljale guske i uvek je postojao onaj jedan gusak koji je bio najjači. Priroda je tako regulisala da im je period razmnožavanja u zimu, pa su u to vreme, kada se gusani krenu nadmetati za ženke, ljudi govorkali između sebe čiji je gusak najjači u selu. Kasnije, dvadesetih godina prošlog veka, tadašnji seoski doktor imao je guska kog je vozao sa sobom na fijakeru, pa kada bi dolazio da pregleda bolesnike, on njega  pusti da se nadmeće sa domaćinskim guskom tu u dvorištu. Ako pobedu odnese domaćinski gusan, lekar ga je uzimao sebi. I tako je počela da se kreira istorija, sve do 1986. godine, kada je ustanovljen sistem takmičenja – priča Terzić. 

Svetsko prvenstvo funkcioniše po kup sistemu, pa takmičenje počne polovinom decembra, a finale je u poslednjoj nedelji februara. 

– Gusani se nadmeću u tri kategorije, pa tako imamo ligu mladih guskova, u koju spadaju oni od godinu dana starosti, zatim ligu dvogodaca,  kao i ligu seniora u kojoj se nadmeću gusani stari tri godine i više. Svoj  takmičarski duh oni ispoljavaju do 12. godine, a kada dostignu tu zrelost, oni prestaju da se takmiče i nastave svoj život i do 20 godina, ostavljaju potomstvo za sobom. Pravilnikom je inače određeno da se takmičiti mogu samo oni koji su prijavljeni na teritoriji Mokrina – rekao je naš sagovornik, dodavši da se nadmetanje dva gusana inače dešava kada se nađu svaki na pola puta od svoje adrese prebivališta, kako bi teren bio što neutralniji, jer je svaki najjači ispred svoje avlije. 

Živica kaže da interesovanje publike jenjava s vremenom, ali je takmičara, posebno mladih, sve više. 

– Negde posle 2000. godine desio se zlatni bum što se tiče posetilaca. Međutim, minulih godina, ako je dan lep, biće oko 1.000 gledalaca, a ako nije, bude ih i manje. Drago nam je da je sve više mladeži među takmičarima, između 15 i 20 godina, pa će se tradicija nastaviti – veli Terzić. 

Bilo je, kaže Živica, pritisaka raznih društava za zaštitu životinja, pa su morali od države da pribavljaju dozvole za održavanje prvenstva. A on kaže da životinje niko ne primorava niti ih muči zarad takmičenja. To je jednostavno njihova priroda, biologija vrste. 

Ove godine takmičenje je završeno krajem februara, au ligi dvogodih pobedio je Žućko, čiji je vlasnik petnaestogodišnji Lazar Adamov. On nam kaže da se nije prvi put takmičio i da je njegov gusan već bio šampion. Njega je dobio od svog dede na poklon, zahvaljujući kom se, uz pomoć tate i zainteresovao za uzgoj gusana, pa samim tim i za učestvovanje u ovom prvenstvu. 

– Dao sam mu svu svoju ljubav, a odlično ga i hranim i eto, on nama zauzvrat bude najjači gusan u kraju. Lep je osećaj pobediti, ali je meni više stalo do same atmosfere u selu. Okupi se tada puno ljudi, tu su mi i drugari i bude baš zabavno – kazao je za „Dnevnik” ovogodišnji pobednik Adamov. 

– Nadmetanje gusana je prirodna stvar, oni to rade kada je sezona parenja, a tada i organizujemo takmičenje. Jednostavno, oni se nadmeću za ženke među sobom i onaj koji je jači, njemu idu sve devojke, jer im je urođeni instinkt da prvo brane ženke, a onda je u drugom planu odbrana teritorije - ispričao je predsednik  „Belog pera”.

Čovek, kaže, ima uticaja toliko da ga hrani, jer ishrana mora biti dirigovana, zatim da ga mazi, pazi i održava u kondiciji. Da bude vitalan, zdrav i prav.Gusani se zato šetaju i do ono pola puta, do mesta na kom će biti nadmetanje, kako bi ga doživeo kao svoje i upoznao teren. 

Tekst i foto: I. Bakmaz