SVETSKI REKORDER U POLUMARATONU DŽEJKOB KIPLIMO cilja vrh u Beogradu
Još malo je ostalo do starta Svetskog prvenstva u korsu u Beogradu koje je zakazano za 30. mart 2024. u Parku prijateljstva, na ušću Save u Dunav.
Spisak prijavljenih takmičara 45. izdanja planetarnog šampionata u atletskom krosu za respekt, satkan od velikih atletikih imena koji će u srpsku prestonicu stići sa svih strana meridijana.
Na spisku trkačkih asova sveta koji će se za tron boriti u Beogradu nalazi se i Džejkob Kiplimo (rođen 14. novembra 2000), ugandski trkač na duge staze. Svetski rekorder u polumaratonu koji je postavio 21. novembra 2021. u Lisabonu sa vremenom 57:31 veruje u trijumf na 45.
Prvenstvu sveta i da će sa sjajnim izdanjem u Beogradu gledati punih pluća ka Parizu i Olimpijskim igrama. Aktuelni je šampion sveta u krosu, zlato je osvojio 2023. kada je ponovio uspeh iz 2019.
Džejkob je osvajač bronzane medalje na Olimpijskim igrama u Tokiju 2020. na 10.000 metara, bronze na Svetskom prvenstvu u atletici 2022. Zlatnim medaljama okitio se i na 5000 metara i 10000 m na Igrama Komonvelta 2022.
Sa 15 godina predstavljao je svoju zemlju na Olimpijskim igrama u Riju 2016, postavši najmlađi olimpijac u istoriji Ugande. Bio je juniorski šampion sveta u krosu 2017. Kiplimo je takođe ugandski rekorder na 3000 metara.
Pripadnik etničke grupe Sebei, Džejkob Kiplimo je odrastao u Bukvou na planini Elgon, živeći na velikoj nadmorskoj visini.
Koliko ste zadovoljni pripremama za takmičenje 2024. gde da li ste se pripremali i sa kim?
"Pripreme idu dobro. Ja sam u Kapčorvai, blizu moje kuće u Kvinu. Treniram sa saigračima, ostajemo zajedno u našem novom trening kampu, mi smo grupa od 10/12 sportista".
Kakvi su vam planovi u 2024. godini, na kojim takmičenjima ciljate na vrh?
"Beogradski svetski kros i Olimpijske igre u Parizu".
Vratimo se Kiplimu, koji je bio juniorski šampion sveta u krosu kada je imao 17 godina. Kakav je bio, kakvi su mu bili snovi, ko vam je pomogao da postignete svoje ciljeve?
"Moj prvi san kada sam bio klinac bio je da odem u Evropu da se takmičim. Posle toga sam želeo da postanem šampion. Prve osobe koje su mi pomogle bile su trener Malena Aleks i trener Saket Benat kada sam imao 15 godina. Takođe je Robert Šemonges pomogao u prvom delu moje karijere. Nakon toga, Đuzepe Đambrone sa Federikom i Gabrijeleom Rozom mi je dao mogućnost da rastem u Italiji i sada se Federiko Roza i menadžment Roze sa sedištem u Italiji brinu o sledećem nivou moje karijere pomažući da rastem ne samo ja već i moja grupa za obuku koja je veoma važna za mene, kao i objekti našeg novog kampa za obuku u Kapčorvi".
Šta vam prolazi kroz glavu kada stvari ne idu baš najbolje i kako uspeš da preokreneš?
"Kada dođe do povrede, moja glava počinje da bude pod stresom. Volim kada ljudi dođu da mi daju savete o tome i daju mi mnogo motivacije da prebrodim povredu".
Ko je vaš najveći rival?
"Moj najveći „sportski rival“ je moj sunarodnik i reprezentativac Džošua Čeptegej".
Kada i zašto ste odlučili da izaberete trčanje?
"Kada sam bio mlad, počeo sam da trčim u školi jer je to u mom okrugu kao tradicija. Počeo sam da trčim da bih postao šampion".
Kakav je osećaj biti na vrhu sveta u globalnom sportu kao što je atletika? Šta njegov uspeh znači za mlade atletičare u njegovoj zemlji Ugandi koji je uzor dece koja su krenula njegovim stopama?
"Drago mi je što sam sportista svetskog nivoa, srećan sam kada ljudi pričaju o meni. Posebno mi se sviđa zbog mog naroda i moje zemlje. Srećan sam što sam model za mlade ugandske sportiste. Moj uzor i najveća inspiracija bio je Stiven Kiprotić olimpijski i svetski šampion u maratonu".