SVETSKI DAN POEZIJE OBELEŽEN U STUDENTSKOM DOMU “Poezijom dajem deo sebe!” Interesovanja mladih IZNENADIĆE SVE
Književno veče studenata Univerziteta u Novom Sadu, povodom Svetskog dana poezije, 21. marta, održano je večeras u Studentskom domu „Živojin Ćulum” na Limanu.
Akademci su govorili stihove posvećene ljubavi i Novom Sadu, predstavljajući svoja dela, ali i pesme poznatih autora, dok su studenti Akademije umetnosti priredili muzički program.
- Ovako nešto u ovom prostoru ne organizujemo prvi put. Želimo da ovo postane tradicija, ne samo kad je reč o poetskim večerima i određenim datumima, nego planiramo još mnogo lepih događaja – objasnila je stručna saradnica u Studentskom domu “Živojin Ćulum” Mirjana Evander. – Tradicionalno će svi uvek biti dobrodošli i trudićemo se da uspostavljamo lepu saradnju. Ovakve prilike značajne su da bismo aktivirali sam Studentski centar, da povežemo naše studente, podstaknemo ih da se druže i da svi učestvuju u nekim kvalitetnim sadržajima.
Student prve godine Fakulteta tehničkih nauka Vladimir Radlovački je do povezanosti s poezijom, kako kaže, došao preko filozofije.
- U slobodno vreme razmišljam o miru i mnogim vrlinama, i to me je nekako navelo da pišem o onome što volim – otkriva Radlovački. – Večeras ću vam predstaviti svoju pesmu “Mir”, za koju sam jedno popodne nasumično dobio inspiraciju. Ovih dana sam bio nervozan i želeo sam kroz peziju to da iskažem. Videćete kroz pesmu šta želim, a oduvek sam želeo malo mira. Svojom poezijom bih poručio svima da pišu o onome što vole i da bi svi trebalo mećusobno da se volimo. Potrebno je naći svoju strast, žrtvovati se za nju, uložiti život i boriti se.
Kad je reč o stvaralaštvu poznatih autora, veče su obeležila dela Sime Pandurovića, Moma Kapora, Njegoša, Jovana Dučića, Laze Kostića, Alekse Šantića…
- Najviše volim epsku narodnu poeziju, ali ovog puta zastupljena je lirska poezija, tako da sam odabrao pesmu “Ljubav” od Alekse Šantića, jer mi je on omiljeni pesnik - ističe student treće godine kulturologije na Filozofskom fakultetu Vasilije Zečević. – Šantićeve pesme su mi najpevljivije, bliske su mi i mogu najviše da se poistovetim sa njegovom nežnošću i dečjom nonšalantnošću. Moja poruka ljudima je da bi trebalo svi da budemo iskreni jedni prema drugima, ali i prema sebi. Takođe, trebalo bi svi da budemo emotivniji, jer nije sramota biti osećajan, to je ljudski, a mi smo, pre svega, ljudi.
Malena Milivojević studira engleski jezik na Filozofskom fakultetu u Novom Sadu i publici je predstavila svoje tri pesme pisane na engleskom jeziku – “Mesečevo dete”, koja govori o mesecu i razmišljanju, “Težina” čija je tema ljubav, i “Kočija”, koja je umetnička.
- Pisanje poezije mi mnogo znači, oduvek sam se u tome pronalazila i pišem je otkad pamtim – navodi Malena. – Kao i većina toga što sam napisala, počelo je u težem periodu mog života, ali se vremenom pretvorilo u hobi. Dugo nisam pisala, ovo su starije pesme. Najviše volim da pišem o ljubavi, bolu, svakodnevnim posmatranjima, prirodi, ali i o težim temama. Pesme “Mesečevo dete” i “Težina” su životna iskustva, a “Kočija” je inspirisana pesnikinjom Emili Dikenson. Svojom poezijom dajem deo sebe. Pesme su dosta lične i obično ih ne delim s drugima, tako da je ovo potpuno drugačija situacija, ali ipak mi je san da ih jednoga dana i objavim.
B. Pavković