VEŠTAČKA INTELIGENCIJA je dobra SAMO ZA GRUBE RADOVE Novosađanin, Danijel Milošević, alfa i omega firme „Meaning”
U svom portfoliju ovaj Novosađanin piše da je kopirajter i brend stratedžist.
Šta to sve podrazumeva, pitali smo Danijela Miloševića, idejnog tvorca i vlasnika firme „Meaning”.
- Kopirajter je reklamopisac. Posao je da osmišljava komunikaciju koju biznis koristi za pojavljivanje na tržištu. Raspon se kreće od slogana za automobile do promotivnih tekstova za kreme za reumu ili džinglova na radiju. Brendstrateg je noviji naziv za granu planera u reklamnim agencijama. Tradicionalni planeri obično smisle šta će kopirajter i ostala ekipa (dizajneri, snimatelji itd...) uraditi. Oni pruže ideju – kaže Milošević i dodaje da je brendstrateg osoba koja postavlja pravac komunikacije jednog biznisa – ali biznisa koji postaje brend.
- U prenetom značenju, kada proizvođač sokova odluči da više ne proizvodi sok nego „napitak za užitak”, taj prevod u ideju osmišljava osoba na toj poziciji. - Dobar kopirajter treba da uroni u život ili mikroživote ljudi kojima nešto nudi, dok, sa druge strane, poštuje i prati rad drugih zanatlija. Na kraju, zahteva i dubinski rad na sebi. Što bolje razumemo sebe, razumemo bolje i dubinske porive ljudi za koje pišemo. U početku se to uči iz knjiga i u školi i od drugih, ali u jednom trenutku čovek mora sam da se otisne. Životna škola je moj konačni odgovor, koliko god voleo sigurnost zvanične škole.
„Demotivacija” vodi u nove ideje
Danijel Milošević vodi i veoma popularnu stranicu „Demotivacija”, u kojoj, kao dvojica „Mitbastersa”, razbija mitove i glorifikaciju IT poslova, čega je Linkdin prepun.
- Demotivacija definitivno otvara polje za nove ideje. Demotivacija je kao ogledalo: reflektuje ono što već postoji i nekad izobliči u svrhe šale. S druge strane, pomaže i meni u radu da sebe manje shvatam ozbiljno. Naravno, pojave se i novi saradnici, koji dele iste ideje i razmišljanja, i to nas sve zajedno povezuje – kaže Danijel.
Danas je svima tema veštačka inteligencija, odnosno AI, i njen uticaj na postojeća i na neka nova zanimanja.
- AI trenutno može da posluži u pešačkim zadacima, najpre u sumiranju velike količine teksta, pružanju alternativnih izraza i predloga ideja... U tom smislu, ubrzava radu jer potpomaže razmišljanje. Lako je dobiti 50 predloga koji su daleko od dobrih, ali vas onda podstaknu da tražite bolje. Tih 50 predloga već vidi više miliona ljudi u svakom trenutku, pa je izazovno.
Oslanjaću se uvek na ljudsko znanje i umeće kad mi je potrebno fino poznavanje drugih ljudi i zadataka. Za grube radove i prve verzije nečega će AI biti dovoljno dobar, već i jeste. Za sve što zahteva pažljiv pristup – samo ljudska ruka, kaže i dodaje:
- Svesni smo da neke mašine tamo oblikuju naše reči i stvaraju nešto, sve bolje i bolje iz dana u dan nas oponašaju. Sa druge strane, posla još uvek ima jer jedno je oponašati – drugo je smisliti šta treba oponašati, pa na kraju i biti dovitljiv kako se može doskočiti drugima.
Mislim da se prestrojavanje radne snage već dešava u svetu. Kompanije ozbiljno smanjuju broj dizajnera, na primer. Virtuelni asistenti su na udaru. Programeri na prvoj liniji.
Lično mišljenje je da ćemo videti veliko pomeranje ka mekim veštinama, a sa druge strane (budući da ni to nije neograničeno) da ćemo videti možda i povratak mehaničkim zanatima, opipljivim i slično.
Kada su novi poslovi u pitanju, razmišljam kuda bih mogao sa pisanjem. Oduvek sam hteo da napišem scenario ili snimim horor film – te ću se možda oprobati i tu. A ako ne uspem, oprobaću se u nekom zanatu - kaže Milošević.
Ivana Radoičić