TVOJA REČ: MARIJANA ĐUKANOVIĆ (30), STOMATOLOG Pre i posle spavanja treba zube prati...

Ako ne verujete nama, verujte našoj ovonedeljnoj sagovornici Marijani Đukanović (30), koja je ceo život želela da bude stomatolog, a što je potom i ostvarila.

Marijana je rodom iz Šajkaša, gde je završila osnovnu školu, nakon koje upisuje Srednju medicinsku u Novom Sadu, a potom i završava Stomatologiju na Medicinskom fakultetu. Još se nije opredelila za specijalizaciju, ali kaže da je interesuju proteze, tako da će najverovatnije ići u tom smeru.

– U srednjoj sam završila opšti smer, za medicinsku sestru–tehničara, jer sam se vodila time da ću tako videti sve. I zaista je bilo svega, osim stomatologije, što je možda i bolje, jer smo vadili i krv, davali injekcije, obilazili bolnice i sva odeljenja. A da sam išla za stomatološku sestru, bila bih samo u ordinaciji.

Interesatno je da, iako nisi imala tada dodira sa stomatologijom, znala si da je ona tvoj poziv. Otkud baš želja za tom profesijom?

– Roditelji su nas uvek vodili na kontrole i niko od nas se nije plašio. Kad uđemo u ordinaciju prvo što osetimo je miris, to je ono što nam se ureže u sećanje, a to je meni prelep miris, pa mi se od starta sviđalo što je čisto, uredno i miriši. Tek kasnije mi je došlo sve ostalo, šta je još stomatologija, a i dalje mi se sviđa.

Ima li nešto što ti je manje lepo?

– Ima situacija, stvarno, da vam ne bude prijatno, samo što mi to drugačije doživljavamo. Ja to ne smatram da je odvratno, ružno, prljavo. Istina, bude svega, ali želim da to promenim, da to više ne bude tako, pa samim tim posmatram drugačije. Nikad mi se nije desilo da nešto ne mogu da uradim...

A koliko je izazovno da iskontrolišeš facijalne ekspresije, naročito predeo oko očiju koji ti se vidi?

– Imamo mi te male vaspitne mere kada dolaze pacijenti, pokušavamo da ih naučimo šta nije u redu. Činjenica jeste da, ako dolaze redovno, manje će biti popravki i manje će platiti. Ne može, ko dolazi redovno, da završi sa nenadanom cistom ili procesom koji će ga boleti i buditi noćima. Tako da sve to može da se spreči ako dolaziš redovno. U suprotnom, skuplje je, duže traje izlečenje. A niko ne voli kad ga boli zub.

Ima li goreg bola, ne računajući porođaj, od onog kada te boli zub?

– Kažu da ne postoji. Najveći problem su bolovi koji ne prestaju, koji su konstantni, pa kad je iritantno, pulsira konstantno, ne prolazi ni na lekove. Sam taj proces trajanja bola je gori nego kad zaboli.

Kakav je osećaj kad ona manje lepa usta dovedeš do toga da budu lepa?

– Budem baš ponosna. Jako volim to i volim kada mi se vraćaju ti pacijenti koji su uvežbali tehniku pranja i koji vode računa, koji su počeli da koriste konac, jer mnogi ne razumeju šta sa njim treba da rade. Pa kad dođu za tri meseca, kada se vidi da je higijena totalno poboljšana, da je sve drugačije, stvarno je lep osećaj. Mislim da su mlađe generacije sad mnogo naprednije kada je reč o očuvanju usne duplje nego što je to ranije bilo. Sad već postaje jako bitno da kad se nasmeješ sve to lepo izgleda.

Nego šta, treba da bude lepo za Instagram...

– Neka je i do Instagrama, hvala mu. Drago mi je da to vidim. Ipak su te starije generacije one koje su problem kod nas. Mislim da se situacija poboljšava, ne dovoljno, treba još tu da se radi, ali stvarno mislim da ide na bolje.

Kad pričamo o mlađim generacijama, a naročito deci, koliko ona danas imaju neopravdani strah od zubara, pa kako ti, kada oni dođu kod tebe, to regulišeš?

–Moja sestra ima sina od tri godine i on je najmlađa osoba koja je meni sela u stolicu i to prvi put sa dve godine. Kako on zna šta sam ja, čime se bavim, njemu nijednog momenta nije bilo strašno, jer mu to nikad nije predstavljeno kao nešto strašno, nije mu prećeno da ako ne bude dobar ići će kod zubara. On je iz totalno drugačijeg ugla upoznat sa stomatologijom. Čak ima i neka epizoda u „Pepi Prasetu” kad on ide kod zubara pa je i sestrić bio oduševljen, hoće i on da ide. Treba deca da dolaze, što ranije da krenu. Kasnije, ako imaju osam-devet godina i tek tad krenu, jako im je teško objasniti. Mi radimo nešto u ustima, pacijent ništa ne vidi, on samo može da se osloni i da veruje u nas, pa šta bude, bude. Gadan je osećaj, zuji, vibrira cela glava, ali kad ranije krenu, ne mogu da razviju strah. Nemaju čega da se plaše, niti čega da se boje. A mi onda izmišljamo, dajemo diplome, uvek imaju poklon, nagradu kad završe...

Da li je to slatkiš?

– Mi smo jedna od retkih ordinacija koja poklanja čokoladice. Verujem da čokolada ne može toliko da pokvari zube kao bombone ili lizalice. Naravno, i posle nje treba prati zube, ali brzo se istopi i nestane.

Dotakle smo se društvenih mreža, a poslednjih meseci viđamo plaćene reklame za čudotvorne crne i ljubičaste paste i kreme koje u nekoliko minuta potpuno izbeljuju zube. Koliko je to sve istina?

– Nisam ih probala. Nemam ništa protiv izbeljivanja, smatram da ko misli da mu zubi nisu dovoljno beli treba da ih izbeli, to je nešto što se konstantno vidi a i utiče dosta na samopouzdanje. Te sa reklame, ne znam šta bih rekla, crne paste su na bazi aktivnog uglja, ali ne znam koji je tačno sastav, pa bih uvek preporučila da se ode kod stomatologa i sa njim posavetuje, da se to sve radi u konstrolisanim uslovima, jer ne znam šta je to tačno kad nema ni u apotekama da se kupi.

Koliko je uopšte realno da nešto tako brzo i dobro radi posao?

– Mislim da je to samo reklama. Moraju je napraviti najbolje što mogu.

S kojim problemima se pacijenti najčešće javljaju?

– Najčešće dođu kada zub zaboli, ali, naravno, imamo i one koji dolaze redvno i nemaju većih problema. Ali, recimo, upala desni je nešto što nije jako veliki problem, ali je poprilično čest i nastaje usled neadekvatne tehnike pranja zuba i neispravnog održavanja higijene. To je nešto što je osnovno i što bi trebalo da smo već prevazišli.

Šta sve podrazumeva ispravan način održavanja higijene?

– Preporučujem pranje zuba minimum dva puta dnevno, ujutru i pre spavanja. Konac bar pre spavanja, odnosno, pre poslednjeg pranja zuba. Volim da kažem i koju četkicu za zube da koriste, koja treba da ima ravna vlakna srednje debljine. Tehniku je teže opisati, nju uvek pokazujemo pacijentima kada nam dođu. Bitno je da kada završe s pranjem i pređu jezikom da osete da je površina glatka. Kada je reč o pasti za zube, volim da ih menjam. Svaka ima dobar sastav koji nam je potreban. Takođe, treba koristiti interdentalne četkice, ali je i tu važna tehnika da se ne biste povredili.

A ishrana?

– Pranje zuba ne može da zameni nijedna ishrana, naročito onima koji više jedu meku hranu.

Lea Radlovački