MNOGIMA ZASMETALO RANO PROLEĆE Zbog alergije 680 dece na pregledu ove godine
Zbog alergije se od početka godine 680 pacijenata javilo u alergološku ambulantu Instituta za zdravstvenu zaštitu dece i omladine Vojvodine, odnosno Dečju bolnicu.
Alergolog dr Andrea Đuretić kaže kako postoje nutritivne alergije, na hranu, i inhalatorne na neki faktor iz spoljne sredine. Postoje i alergije na ubode insekata, lekove i druge.
- Alergije su jedna od najmasovnijih bolesti na svetu i procenjuje se da će do 2050. godine svaki četvrti čovek imati neku alergiju. Genetski faktor je primaran za razvoj alergije, a potom su to uslovi sredine. Genetski faktor se nikada nije menjao, a faktori spoljne sredine jesu, zato danas imamo više alergija nego ranije – objašnjava dr Đuretić.
Kako navodi, u ranom životnom dobu, kod male dece, najčešće su alergije na mlako i jaja, a kasnije, pred školu kao i kod školske dece i odraslih ljudi, dolazi do alergija na polen i grinje. Alergija na kikiriki je jednaka po učestalosti u svim životnim dobima, a može i fatalno da se završi.
- Sve je više pacijenata, a razlog je što ljudi sve više žive u zagađenoj sredini spolja, a čistoj u kućnim uslovima, pa nisu izloženi virusima, bakterijama i parazitima. Jedna od teorija o tome što su se alergije toliko proširile kaže da je to zato što nema više parazitarnih infekcija, jer je nekada IgE (imunoglobulin E) bio zauzet borbom protiv parazita. Sada se ta funkcija izgubila i on je našao svoju ulogu u borbi protiv faktora spoljne sredine na koje bi trebalo da budemo tolerantni, kao što su jaja i mleko. Pored toga, imamo zagađen vazduh, zemlju zagađenu raznim pesticidima, izduvne gasove. To je sve izazov za organizam i imunološki sistem se „sludi”. Umesto da stvori toleranciju, ide se ili u pravcu alergije ili autoimunih bolesti – napominje dr Đuretić.
Šta sve narušava crevnu barijeru
Dr Đuretić ističe kako postoje i unakrsne alergije, gde nekada oni koji imaju alergiju na polen ispoljavaju i alergije na neko voće ili povrće. Sve je više aditiva u hrani, konzervansa, što sve narušava crevnu barijeru, pa to za posledicu ima alergiju.
Pored toga, ove godine imamo rano proleće, te su prvo počele da cvetaju leska i breza još krajem januara. Nakon toga dolazi polen trave, što će verovatno da se desi već u martu i traje do kraja maja i početkom juna, a onda ide i ambrozija.
- U isto vreme kada cveta ambrozija, cveta i crni pelen i puno ljudi u Vojvodini ima alergiju na obe biljke, možda čak i više na pelen, ali se sve pripisuje ambroziji. Godina je ekstremna i pacijenti su počeli da dolaze već u januaru i ranije dolaze nego prethodnih godina – kaže dr Đuretić.
Kod nutritivnih alergija najčešće su alergije na mleko, jaje, kikiriki, pšenično brašno, čokoladu, kakao i morsku ribu.
Savet pacijentima je da na vreme počnu sa terapijom, pre početka cvetanja, već polovinom februara. Dr Đuretić savetuje svima da što više vremena provode u prirodi i na čistom vazduhu, da vode zdrav život, izbegavaju stres i bilo kakvo icrpljivanje organizma.
LJ. Petrović
