„DNEVNIK” U POSETI MESNOJ ORGANIZACIJI ŠANGAJ Udruženim snagama do doma penzionera

- Kada sam otišao u penziju nisam ni znao da postoji Udruženje koje organizuje različite aktivnosti za nas. Zato  nisam hteo da prihvatim mesto predsednika MO, jer meni to nije ni bilo potrebno. Međutim, na insistiranje drugih sam prihvatio da budem ovde gde sam danas. Na počektu 2022. godine kada je MO Šangaj osnovan nije bilo članova i nije bilo lagano pokrenuti se od nule. Međutim, u prvih mesec dana sam uspeo da okupim 20 članova, a već do kraja godine taj broj je bio 44. Nadam se da će do kraja godine u MO biti blizu 60 članova. Zbog toga bih apelovao i na druge penzionere da nam se priključe – kazao je Slobodan Mićin, predsednik MO Šangaj, i napomenuo da je saradnja sa Udruženjem penzionera Novog Sada kao i sa lokalnom samoupravom na zavidnom nivou.

Prošle godine članovi ovog MO su boravili u banji Vrdnik, a pored samog izleta imali su organizovan i ručak.

- Veliku pomoć u sponzorstvu aktivnosti imamo od strane Srpske napredne stranke. Dobili smo i 25 prehrambenih paketa i podeljeni su onima kojima je bilo najpotrebnije – kazao je Mićin.

- Imamo izuzetno dobru saradnju sa penzionerima. Iako mladi po postojanju, uspevaju da daju svoj doprinos. Penzionerski dom je izuzetno bitan ne samo za najstarije već i za druge u ovom naselju. Mi kao Mesna zajednica nemamo zakonsko ovlašćenje niti odobrenje da možemo da izdamo ili da damo bilo kome od udruženja naše prostorije za organizovanje druženja u večernjim satima. Ovde mogu da igraju društvene igre u toku dana – kazao je predsednik Mesne zajednice Šangaj Saša Kitanović. 

Dom penzionera kako je pojasnio mogli bi i drugi da koriste, kako najstariji tako i najmlađi kojima isto manjka prostor za organizovanje aktivnosti koje su njima potrebne. Obavljeni su razgovori kako je Kitanović pojasnio i sa gradonačelnikom Novog Sada Milanom Đurićem, a pomaka da ova ideja zaživi ima. Neke procene ranijih godina su da bi objekat koštao oko 40.000 evra. Dom bi morao biti izgrađen na gradskom zemljištu, ali još uvek nema preciznih informacija kada bi do toga moglo doći.

Prikupljani su podaci penzioera sa ove teritorije kako bi se predali zahetvi za odlazak u banje koje organizuje PIO Fond. Devet penzionera ispunjava uslove Fonda PIO, a u narednim danima će biti poznato i ko će od onih koji su konkurisali i otputovati u banju.

Zatim, biće organizovano i prikupljanje zahetva za odlazak u banje, ali posredstvom grada Novog Sada koji jedini u Srbiji organizuje ovu vrstu akcije.

- U Šangaju složno žive Srbi, Mađari, Romi, Slovaci, Rusini, Goranci i drugi. Ovde nedostaje dom penzionera, jer mi nemamo prostorije gde bismo mogli organizovati neku aktivnost, a samim tim bismo imali svoj kutak. Sastanke organizujemo u Mesnoj zajednici Šangaj, i zahvalni smo na tome, ali nam je potrebno mesto gde će naši članovi moći da se druže, razgovaraju organizuju igranke, aktivnosti i slično. Mi smo relativno blizu grada i za odlazak u Novi Sad nam je potreban prevoz. Za penzionere je to malo komplikovanije, pogotovo za one koji imaju poteškoće u kretanju. Upravo zbog toga bi nam značio prostor za nas. Postoje dve parcele koje bi mogle da posluže za tu svrhu. Jedna je blizu Mesne zajednice, a druga na mestu gde se nalazila stara poslastičarnica – kazao je Mićin.

U Mesnoj organizaicji Šangaj sam blagajnik, a u penziju sam otišla 2007. godine. Radila sam na vikendici. Bila sam angažovana i nije mi teško pao odlazak u penziju. Ranije sam bila član Udruženja penzionera u gradu i bilo mi je lepo. Nije mi naporno ni da budem angažovana kao blagajnik jer sam radni vek provela kao službeno lice pa sam navikla na različite situacije.

Problemi najstarijih žitelja Šangaja su, kako kaže Mićin, niska primanja  ali i sve veća otuđenost, jer se penzioneri sve manje druže, ali i nemaju prostor gde bi se okupljali.

Otišla sam u penziju 1995. godine. Nije mi tada bilo svejedno, ali sam se navikla. Nisam baš najboljeg zdravstvenog stanja, ali čovek se bori dok je živ. Mnogo mi znači što postoji MO Šangaj, jer imamo mogućnosti da  se informišemo o stvarima koje nas zanimaju ali i da imamo i neke dodatne aktivnosti. Mnogo bi nam značilo i da imamo da odemo negde u večernjim satima da se družimo. Iako smo relativno blizu Novog Sada, za nas starije je ipak daleko. Komplikovano nam je ići u grad autobusom, jer ima nas koji se teže krećemo. Najveći problemi starijih u Šangaju su nemaština i loše zdravlje.

Cifra od 1.800 ljudi i oko 200 penzioera, kako zaključuje Mićin proporcionalno pokazuje da je to naselje na vrhu po broju korisnika penzija.

Slađana Aničić Ilić