(VIDEO, FOTO) DNEVNIK U NOĆNOJ SMENI SA RADNICIMA ČISTOĆE Timski rad je najbitniji

A u paralelnom univerzumu, naizgled nevidljivom stanovnicima prvopomenutog, u isto vreme u prostorijama Javnog komunalnog preduzeća „Čistoća” Novi Sad, radnici, ali ovog petka i naša ekipa zajedno sa njima, navlače dobro poznatu i uočljivu narandžastu uniformu i spremaju se da krenu u noćnu smenu. Čuvenu – treću.

Auto-cisterne se dopunjuju vodom, kamioni za odnošenje smeća gorivom, a odmorni radnici spremni su da odsluže svome gradu i narodu pražnjenjem kontejnera i kanti, čišćenjem i ribanjem uprljane okoline...

Penjemo se u kamion sa Branislavom Lasicom i Nenadom Stanojevićem, koji sedi za volanom, te krećemo na prvu adresu – ugao Kornelija Stankovića i Ilije Birčanina, jer odatle kreće pražnjenje podzemnih kontejnera u njihovom reonu, u koji spada i Nova Detelinara. Pažljivo izlazimo iz kabine, jedan stepenik, drugi, treći, pa asfalt pod noge i trk do zadnjeg dela vozila gde su sajle i kuke koje Nenad ketridžom usmerava ka prvom kontejneru, a Branislav ih kači. Ne treba ni minut i po da bi se unutrašnjost četvrtastog podzemnog kontejnera našla u vazduhu i na putu ka stražnjem delu kamiona u kom otpad započinje svoju vožnju do krajnje destinacije – deponije.

– Iskreno da vam kažem, katastrofa je koliko ima smeća po gradu, ali prazniti podzemne kontejnere je najbolji posao, bar meni – veli Branislav koji u „Čistoći” radi deset godina, a poslednjih pet je na ovoj dužnosti.

Prljava strana Novog Sada najbolje je uočljiva onda kada se na nju obraća pažnja, a naročito noću i naročito kada je zadatak da se samo u smeće i gleda. Nenad tvrdi da je mnogo novih ljudi došlo u grad, zgrade niču kao pečurke, pa je sve izazovnije očistiti novosadske ulice kako dolikuje. Još kad se na to doda da ima i sugrađana koji namerno (da, namerno) bacaju kese sa smećem van kontejnera ili ostavljaju kabasti opad, iako je to zabranjeno, onda radnici „Čistoće” imaju dodatnih muka.

– Ovaj posao ne možeš da normiraš, jer ne znaš koliko ćeš se gde zadržati, nema pravila – dodaje vozač i kranista.

Ispraznismo oba podzemna kontejnera na početku Ilije Birčanina, penjemo se na papuču sa zadnje strane kamiona i krećemo na sledeću adresu. Pred nama je još pedesetak kilometara i sedamdesetak lokacija sa po jednim, dva ili tri kontejnera, dok za sobom ostavljamo ekipu sa auto-cisternom koja ih potom riba.

– Naravno da mi je zanimljiv ovaj posao, a moji momci su vredni i poslušni, jer timski rad je najbitniji – kaže vozač auto-cisterne Dragan Oršoš, dodajući da su najkritičniji delovi Novog Sada upravo Detelinara, kako Nova tako i Stara, kao i Novo naselje jer se taj reon, za razliku od svih ostalih, čisti samo jednom u 24 časa.

Ako ima sveta koji je u petak uveče rešio ranije da legne, a mi smo ga probudili čisteći njegovo smeće – izvinjavamo se na buci, ali se i ne izvinjavamo na revnosnom poslu koji smo uradili! 

– Ima i pozitivnih i negativnih komentara, a zbog buke bude i bombardovanja sa viših spratova zgrada, neki bacaju flaše, neki luk, krompir – dodaju naši sagovornici koji, na sreću, do sada nisu zadobijali povrede radeći svoj posao.

Minus ili previsoke temperature, kiša, vetar ili sneg – izgovor ne postoji zašto radnici „Čistoće” ne bi mogli da rade svoj posao. Jer, kada bi samo nekoliko dana pustili da se smeće gomila, Nenad tvrdi da bismo svi bili toliko inficirani, da se za života ne bismo izlečili, a ulicama bi, umesto ljudi, trčali pacovi.

A kako se to (još) ne dešava, neki Novosađani kada vide radnike „Čistoće” imaju potrebu da se jave, mahnu, nasmeše se, pa čak i priđu da ponešto priupitaju. Osim kad smo se zadesili u samom centru grada, opkoljeni mladima „pod gasom” kojima je narandžasta armija bila posebno atraktivna, te bila prinuđena da sluša kojekakva neprikladna dobacivanja i komentare.

Javno komunalno preduzeće „Čistoća” ove godine obeležava 75 godina postojanja, a trenutno ima 442 radnika koji sakupljaju, transportuju i deponuju otpad. Svi oni u toku noćne smene sakupe ukupno 45 tona otpada, dok za 24 sata bude više od 360 tona. Inače, na teritoriji Grada Novog Sada ima ukupno oko 2.000 kanti, 4.500 nadzemnih kontejnera i 993 podzemna.

– Ovaj posao je okej, ali ljudi su malo, što kažeš, nekulturni, dobacuju svašta, psuju, namerno bacaju smeće van kanti kad smo mi tu – priča nam najmlađi radnik devetnaestogodišnji Gardijan Kruezi, kom možemo da budemo zahvalni što svake večeri održava najjuži centar Novog Sada kako bi jutro dočekao cakum-pakum!

Mic po mic, i „dobro veče” prelazi u „dobro jutro”, a Ljubiša Obradović „ore” Bulevarom oslobođenja na kom ga svake večeri dočeka oko 500 kanti za smeće, poneke i sa mini-deponijama oko njih. Za razliku od kolega koje prazne podzemne kontejnere, Ljubiši je lakše da uoči kad se u otpadu nađe nešto što ne bi trebalo...

– Dešavalo se da pronađem dokumenta, telefon i slično, ali onda to damo poslovođi i on sve dalje rešava – objašnjava naš sagovornik i kolega u poslednjim satima noćne smene, koji je za poslednjih sedam meseci, koliko se bavi ovim poslom, smršao čak 29 kilograma!

Vozač Avdula Greku sedi za volanom kamiončeta i ima zadatak da poznaje teren i kod svake kante zastane kako bi Ljubiša istrčao, ispraznio je, a smeće ubacio u prikolicu. I bude tu pokoja finta – te džakove baca kao košarkaš loptu, te kao atletičar kladivo.

– Najviše smeća ima na Bulevaru, u Novosadskog sajma, u centru i kod „Promenade” jer tuda najviše ljudi cirkuliše – dodaje Avdula.

Ako se pitate čiji posao je najteži, pa, po graškama znoja na čelu, zadihanosti i užurbanosti, svakao je izazovnije prazniti kante, jer to ide ručno, potrebna je snaga, a nikad se ne zna kada će radnika u nekoj od njih dočekati cigle, kamenje, kućno smeće...

– U toku ove noći, na nešto skraćenoj ruti, ispraznili smo više od 500 kanti, uključujući Bulevar oslobođenja, Bulevar cara Lazara, Narodnog fronta i potkovicu kod Železničke stanice, a u gradu u trećoj smeni rade tri ovakve ekipe a svaka zasebno skupi oko 1,7 tona – kaže poslovođa Stevan Kuzmanov, čiji je zadatak da kontroliše situaciju na terenu i zabeleži nekoliko kadrova kamerom telefona.

Još nije počelo da sviće, jer zimsko računanje vremena znači da oko 4 sata i dalje biva mrkli mrak, a vreme je za deponiju! Branislav i Nenad svojim kamionom, u kom su nakupili oko šest tona smeća, idu ka toj odrednici, a za njima Avdula, Ljubiša, Stevan i naša ekipa.

Zaboga, brdo novosadskog otpada izgleda mnogo veće izbliza! A znate li ko ga čuva? Nekoliko pospanih pasa i vidno podgojenih užurbanih pacova koji se ne oduševljavaju „gostima”, ali i te kako se raduju „poklonima” koje im donosimo... Istovarujemo prikupljeno smeće na mesta predviđena za to i ostavljamo deponiju za sobom, jer vreme je da se završi treća smena.

Subota, skoro 5 časova izjutra.

Lea Radlovački

Foto: S. Šušnjević – L. Radlovački