(UŽIVO) DVE GODINE KRVAVOG RATA NA TLU EVROPE Sukob Rusa i Ukrajinaca nastavljen, u Kijevu evropski i zapadni zvaničnici
Ruske trupe započele su invaziju na Ukrajinu pre dve godine, 24. februara 2022. Prema terminologiji zvanične Moskve, reč je o specijalnoj operaciji izazvanoj odnosom prema ruskom stanovništvu u Ukrajini, odnosno prema Donjeckoj i Luganskoj republici, koje su prethodno i zatražile intervenciju. Dve godine rata biće obeležen brojnim događajima, dok se rat nastavlja bez naznake da će biti skoro okončan.
Zvanična Moskva vojnu operaciju je predstavila i kao denacifikaciju, osim demilitarizacije, dok zvanični Kijev vojnu operaciju karakteriše kao invaziju Rusije na Ukrajinu u kojoj je okupiran deo ukrajinske teritorije.
Iako je reč o sukobu koji je nižim intenzitetom započeo 2014, i trajao od tada, a jedan od povoda za direktnu intervenciju februara 2022. verovatno je bila činjenica da je zvanični Kijev obelodanio odbacivanje Budimpeštanskog sporazuma iz decembra 1994. kojim je Ukrajina odustala od atomskog programa u vojne svrhe.
Okidač za pokretanje akcije je verovatno bio nastup, govor, predsednika Ukrajine Volodimira Zelenskog 19. februara 2022. tokom Konferencije o bezbednosti u Minhenu, u kojem je pozivao Zapad da odustane od taktizaranja prema Moskvi i da se Ukrajini da nesumnjiv vremenski okvir za pristupanje NATO.
Invazija na Ukrajinu započela je u ranim jutarnjim satima 24. februara 2022. iz više pravaca.
Vazdušni rat počeo je prvog dana invazije. Desetine raketnih napada dogodilo se odmah širom zemlje, uključujući i krajnji zapad, poput Lavova. Sa manjim ili većim intenzitetom on sve vreme traje.
Okvirno, 20 odsto teritorije Ukrajine nalazi se pod kontrolom ruskih trupa.
U prvih nekoliko meseci, prema procenama, oko osam miliona građana Ukrajine je interno raseljeno. Zemlju je tokom prve godine ratnih dejstava, napustilo oko 8,2 milona ljudi.
Generalna skupština Ujedinjenih nacija usvojila je rezolucije kojima je vojna akcija Rusije u Ukrajini osuđena, 2. marta 2022. i 23. februara 2023. godine.
Postupno su uvođene sve obuhvatnije ekonomske sankcije Rusiji, a više od 1.000 zapadnih preduzeća povuklo se iz Rusije. Ekonomske sankcije prema Rusiji doživele su potpuni fijasko, odnosno, utisak je da su posledice teže u zemljama Evropske Unije, makar u onima koje su zavisile od gasa iz Rusije.
Ukupno, više od sedamdeset zemalja slalo je pomoć Ukrajini, u ovom ili onom obliku.
Čak pedesetak uputilo je pomoć u naoružanju ili vojnoj opremi.
Evropska Unija dostavila je tako pomoć u vrednosti 3,1 milijarde evra, dok su SAD, koliko se zna, Ukrajini poslale pomoć u vrednosti 29,3 milijarde dolara.
Naizgled paradoksalno, napad na Ukrajinu doveo je do daljeg širenja NATO-a.
Tradicionalno neutralne zemlje Finska i Švedska zatražile su prijem u Alijansu, a Finska je postala članica u aprilu 2023. godine.
U Kijevu danas Ursula fon der Lajen, Meloni, De Kro, Trudo...
Predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen doputovala je danas u Kijev, povodom obeležavanja dvogodišnjice ruske agresije na Ukrajinu, a u tu zemlju stigli su i italijanska premijerka Đorđa Meloni, premijer Belgije Aleksandar De Kro i i kanadski premijer Džastin Trudo.
Lajen je u objavi na X platformi napisala da Evropska unija čvrsto stoji uz Ukrajinu, dok, kako je navela, ta zemlja ne bude konačno slobodna.
In Kyiv to mark the anniversary of the 2nd year of Russia’s war on Ukraine.
And to celebrate the extraordinary resistance of the Ukrainian people.
More than ever, we stand firmly by Ukraine.
Financially, economically, militarily, morally.
Until the country is finally free. pic.twitter.com/ZLWMbOxVFh— Ursula von der Leyen (@vonderleyen) February 24, 2024
"U Kijevu na obeležavanju dvogodišnjice rata Rusije protiv Ukrajine. I u čast izuzetnog otpora ukrajinskog naroda. Više nego ikad, čvrsto stojimo uz Ukrajinu. Finansijski, ekonomski, vojno, moralno. Dok zemlja ne bude konačno slobodna", navela je Fon der Lajen.
U Kijevu povodom dvogodišnjice rata boravi i italijanska premijerka Đorđa Meloni, koja će kao predsedavajuća grupe G7 održati video konferenciju G7 na kojoj će govoriti i ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski, prenosi Ansa.
Meloni je u prestonicu stigla istim vozom kojim su putovali predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen, premijer Belgije Aleksandar De Kro, koji je rotirajući predsednik Saveta EU, i kanadski premijer Džastin Trudo, a iz bezbednosnih razloga tek sada je objavljeno da su oni doputovali u Kijev, navodi italijanska agencija.
U centru Beograda „Marš solidarnosti sa Ukrajinom“
U Beogradu je održan "Marš solidarnosti sa Ukrajinom" povodom dvogodišnjice početka rata u Ukrajini. Među učesnicima koji su šetali od Pionirskog parka do Trga republike su predstavnici diplomatskog kora, uključujući ambasadora Ukrajine Volodimira Tolkača, kao i predstavnici ukrajinske zajednice. Među ambasadorima su i šef delegacije EU u Srbiji Emanuele Žiofre, ambasadori Izraela, Švedske, Nemačke i drugih zemalja koje pomažu Ukrajini. Okupljeni su nosili zastave Ukrajine i EU, neki od učesnika skupa nose i transparente sa natpisima "Stop ratu, stop zlu", "Dobro uvek pobedi i Ukrajina će", kao i "Ukrajina će pobediti". Učesnici marša među kojima ima i mnogo mladih su se uputili prema Trgu republike gde su održali miran skup. "Marš solidarnosti sa Ukrajinom" organizovala je ambasada Ukrajine, s predstavnicima drugih ambasada i predstavništvima međunarodnih organizacija. Ambasador ukrajine Volodimir Tolkač je ranije tim povodom za Tanjug izjavio da je ukrajinska vojska pokazala da može da odbrani svoju teritoriju i dodao da je „situacija danas napeta, a da je prvi cilj da se sačuvaju životi ljudi i branitelja, a zatim kako da se odbrani teritorija“.
Na protestu u Varšavi demonstranti prosuli đubrivo ispred ambasade Rusije
Na protestu u Varšavi povodom druge godišnjice početka rata u Ukrajini demonstranti su se okupili ispred ambasade Rusije i ispred bacili đubrivo, a mnogi od njih su nosili krstove sa imenima poginulih Ukrajinaca, uz natpis "ubila ih je Rusija". Za danas je u Varšavi planirano nekoliko protesta, a večeras biće prikazan film "Murali", prenosi TVN Varšava. Mnoge zgrade u poljskoj prestonici večeras će biti osvetljene u bojama ukrajinske zastave, a očekuje se da će danas neke ulice u Varšavi biti zatvorene kako bi se osigurala bezbednost.
This morning in #Warsaw, activists threw 2 tons of shit at the gate of the villa where the Russian ambassador lives.#Poland pic.twitter.com/6TlyiETaMA
— TOGA (@TOGAjano21) February 24, 2024
Plenković: Ukrajina i dalje može da računa na snažnu podršku Hrvatske
Hrvatski premijer Andrej Plenković danas je povodom druge godišnjice ruskog napada na Ukrajinu, odao priznanje naporima Kijeva u odbrani zemlje i poručio da može da računa na snažnu podršku Hrvatske. On je dodao da se "u tom ratu Ukrajinci bore i za bezbednost cele Evrope jer bi raspad Ukrajine drastično promenio geopolitičke odnose i neminovno povećao ruske apetite za Evropom", prenosi Hina. Plenković je ocenio da je danas "Kremlju jasno da je propao ruski cilj osvajanja Ukrajine".
"Istovremeno, Evropa nikada nije bila manje zavisna od ruskih izvora energije, NATO nikada nije bio jači, a slobodni i demokratski svet je i dalje posvećen podršci Ukrajini", naveo je Plenković.
