RADOSLAV FILIPOVIĆ: Ostao je žal zbog Hrvatske

Ipak, izborio se prvo za Zagreb, gde je podelio potpuno minutažu sa Mitrovićem, a potom i za Dohu u kojoj je branio sve vreme kao prvi golman.

 „Nadao sam se, želeo šansu. Bane Mitrović je veliko ime, zna se šta je osvojio. Vladimir Mišović je fantastičan golman, nema dileme. Verujem da sam se zasluženo izborio i drago mi je zbog toga. Ocena učinka? Bio bih svakako potpuno zadovoljan da nije bilo one utakmice sa Hrvatskom. Bilo je super utakmica kao sa Crnom Gorom i Mađarskom ali to četvrtfinale je sprečilo da budem potpuno zadovoljan, moja partija sa Hrvatskom je bacila mrlju na naše prvenstvo“ priča Filipović.

Odlične partije protiv Crne Gore (16-12), Mađarske (22-12) su ostale u senci tri odbrane od 18 šuteva u nokaut duelu sa Hrvatskom.

„Nisam osećao pritisak pred taj duel, probao sam da priđem kao svakoj drugoj utakmici. Možda je podsvesno nešto postojalo i kada je loše krenulo nisam imao snage da se vratim kao u nekim drugim slučajevima. Kao da nisam imao isksutvo za taj meč. To je najveća utakmica u karijeri do sada.“

Sati posle utakmice nisu bili lako. Filipović objašnjava kako je sve izgledalo:

„Šta je bilo u mojoj glavi posle utakmice ne znam tačno. Još me proganja, skoro sam sanjao da je odlučeno da se utakmica ponovi, da smo pobedili i postali prvaci sveta. Da je sve ispalo drugačije. Znam da treba vreme da se slegne. U svakom slučaju veliko iskustvo“.

Društvo iz ekipe je bilo kako se i očekivalo:

„Nema šta osetio sam podršku svakog igrača, niko mi reč lošu nije rekao. Pričao sam i sa selektorom Stevanovićem. Rekao je da se to događa, da mi je prvo veliko takmičenje na kojem sam prvi golman. Dodao je da je sve to škola, da moram kako znam i umem da se vratim protiv Mađara, da pokažem karakter“.

I sam je slično razmišljao:

„Bilo je važno da se vratim. Govorio sam sebi ako sada to ne pokažem onda nisam za velike stvari. Srećom ta utakmica je pokazala da sam spreman da budem na željenom nivou posle slabe partije i teškog poraza. Ali pitanje je šta bi bilo da nisam neverovatnu podršku ekipe“.

Na klupi je sedeo Bane Mitrović. Ocenili smo da su upravo ljudski i golmanski kvaliteti bili velika podršku Filipoviću.

„Ne znam kako bih ga opisao. Rečju – neverovatan. Zna se kakav je golman, video sam i koliko je veliki čovek. Davao je savete, gledao sam kako priprema utakmice, učio od njega.Na pauzama je znao kada bi video da mu uhvatilo neko ludilo, nervoza, da me smiri, našali se, opusti me.Sve je radio za uspeh ekipe. Ako ga i ima, ego je ostavio po strani, Nikad se nije osetilo da je besan što ne brani, sve je i sa klupe radio za što bolji rezultat“.

Sledeći ispit su Olimpijske igre. Sve će biti samo lako biti neće:

„To su najbolje ekipe na svetu, svaka utakmica je za angažman od milion posto, svaki meč je finale. Dosta smo imali neuspeha. Mislim da je Pariz velika šansa da se predstavimo u najboljem svetlu. Imali smo do sada veliki pritisak u tim stresnim mečevima. Dugo bez medalje, osećaju to i iskusni igrači ali još više i oni koji nemaju mnogo medalja u karijeri. Zato smo u odlučujućim momentima donosili pogrešne odluke u najboljoj nameri. Previše toga je za nama, u Parizu treba da budemo rasterećeni, da se pokažemo u pravom svetlu“.

Igra za rumunsku Oradeu, trenira po programu trenera Petrovića i Ostojića.

„Voleo bih naravno neki jači klub ali o tome kada dođe vreme. Rumunija će biti učesnik Igara, pojačaće se interes za vaterpolo ali ako bude ponuda…“

Novi Sad je srpskom i svetskom vaterpolu dao odlične golmane. Recimo Soro, pa Gojko Pijetlović, pa Mitrović… Šta mislite odakle je Radoslav Filipović:

„Počeo sam u sedmoj godini u Vojvodini. Treneri su bili Andor Šulc i Miroslav Bain. Posle Vojvodine, branio sam tri godine za Šabac, jednu za Novi Beograd i sada sam u Oradei. Idemo dalje“.

Srbija će na Olimpijskim igrama biti u grupi sa Španijom, Mađarskom, Francuskom, Japanom i Australijom, dok drugu čine – Italija, Hrvatska, Grčka, Crna Gora, SAD, Rumunija.

(Sport klub)