KROZ PROJEKAT „ZAPLOVI SRBIJOM” I BEZDAN DOBIJA MARINU Vezovi za manja plovila

Prema prvim informacijama ova marina bi trebala da ima više od 100-120 vezova namenjenih rečnim nautičarima, što bi nakon nedavne rekonstrukcije prevodnice na Dunavu imalo ogroman uticaj na turizam severne „dunavske kapije Srbije“, odnosno Sombor i njegovu okolinu.

Višedecenijski planovi koji tretiraju rečni nautički turizam učinili su se ne tako davno potpuno „klinički mrtvi“, pošto je na iznenađenje ovdašnje javnosti bez okakvog obrazloženja ukinuta Kapetanija Bezdan, što bi za sobom povuklo“ i neminovno ukidanje carinarnice na Dunavu kod ovog somborskog sela.

Na sreću, Ministarstvo građevinarstva i saobraćaja je ishodovalo promenu, odnosno poništavanje te odluke, a ako je suditi po pojedinostima projekta „Zaplovimo Srbijom”, u čijem okviru bi se i gradila bezdanska marina. Veći brodovi i kruzeri će nizvodno od srpsko-mađarske granice pristajati tek u Apatinu u kojem bi konačno trebalo da zaživi pristanište za putničke brodove.

Trend razvoja nautičkog turizma na ovom delu dunavske obale je aktuelizovan početkom veka, kada je pod nedovoljno razjašnjenim okolnostima somborska lokalna samouprava, odnosno njena turistička organizacija, nabavila dva velika šlepa koji su, ukotvljeni kod spomenika Batinskog bitki dve decenije trunuli iščekujući njihovo, nikad ostvareno, pretvaranje u pristan za željene goste sa gigantskih rečnih kruzera. Ne samo da se nije odmaklo dalje od ove nabavke, već su i ideje o dolasku nautičara manjim jahtama, brodovima i čamcima Dunavom u gustu kanalsku mrežu na severozapadu Bačke bili anulirani činjenicom da je prevodnica na rečnom divu kod Bezdana bila nefunkcionalna tri desetleća.

Rekonstrukcijom prevodnice u leto 2021. godine obezbeđen je ulazak plovila do 500 tona deplasmana i do tri metra gaza, što je i preduslov za oživotvorenje ideje o izgradnji marine u samom Bezdanu, svojevrsnoj raskrsnici složenog kanalskog sistema DTD.

Tekst i foto: M. Miljenović