„DNEVNIK” NA NAJZAPADNIJOJ TAČKI VOJVODINE Tamo gde je tromeđa evropskog Amazona

Moglo bi se reći da smo morali da potegnemo daleko na „Divlji zapad“ jer se ova tačka nalazi u Specijalnom rezervatu prirode „Gornje podunavlje“ koji se zbog svog prostranstva koje obuhvata tri države i raznolikog biljnog i životinjskog sveta naziva i „evropskim Amazonom“.

Ako malo uvećete kartu naše države, tačnije njen severozapadni deo, primetićete mali „džep“ naše teritorije koja kao da je malo „probila“ u Mađarsku – e upravo do tog zabačenog kutka nas je vodila potraga za krajnjim zapadom.

U Bezdanu, “Dnevnikovog“ reportera su upozorili da odlazak do te lokacije može imati određenih konsenkvenci u smislu neovlašćenog kretanja kroz zaštićeno prirodno područje i naravno potencijalnog ilegalnog prelaska državne granice, ali s obzirom na to da smo se prethodnih nedelja tokom posete nasevernijoj i najistočnijoj tački već „muvali“ oko osetljivih granica, izazov je prihvaćen, a službena „škoda“ još jednom se pretvorila u „Dnevnikovo“ borbeno vozilo za koje granice ne postoje...

Odbrambenim nasipom uz samu obalu Dunava krenuli smo u pravcu mađarske granice, a susreti sa radnicima Šumarije i kasnije sa pčelarom Kalmanom iz Subotice ulili su nadu da pohod do najzapadnije tačke ipak neće biti tako opasan...

Nekadašnja karaula JNA i naša rampa na putu jasno su nam stavili do znanja da smo stigli, a troje pripadnika mađarske granične policije koji su stajali stotinak metara dalje odmah su podigli dvogled da osmotre situaciju.

Nakon obilaska sve četiri najudaljenije tačke Vojvodine, podatke koje smo prikupili na tim putovanjima u najvećoj meri se slažu sa podacima digitalno-satelitskih navigacija. Naime, razdaljina između najsevernije (nekoliko kilometara od Kelebije u Subotičkoj peščari) i najužnije tačke Vojvodine ( Kut ispod Kupinova na obali Save u okviru rezervata prirode Obedska bara) iznosi oko 230 kilometara putevima ili oko 165 km vazdušnom linijom. Od najistočnije tačke Vojvodine u selu Kaluđerovo kod Bele Crkve do najzapadnije (na obali Dunava nekoliko kilometara uzvodno od Bezdana) putem ima oko 320 kilometara, a vazdušnom linijom oko 240.

Odluka da uprkos legendarnim pričama o iskonskoj netrpeljivosti mađarskih pograničnih službenika, ipak priđem njihovoj rampi i čekpointu, pokazala se kao dobra jer od troje mladih policajaca, jedan je sa našeg područja i govori srpski. Bez naglih pokreta sam  izvadio dokumenta kojim sam im potvrdio „pripadnost“ „Dnevniku“ i Udruženju novinara Srbije što je izazvalo malo čuđenja, ali je definitivno i opustilo atmosferu razgovora kod poslednjeg graničnog kamena naše zemlje. Sagovornik sa one strane rampe pružio je dodatnih informacija o samoj lokaciji i prostiranju granice i potvrdio da u poslednje vreme na ovom delu granice nema migranata i da je uglavnom prilično mirno. Tokom razgovora, na sugestije drugo dvoje policajaca, u par navrata sam zamoljen da se vratim par koraka unazad iza linije razgraničenja što je usred te nedođije zvučalo pomalo bizarno, ali ne želeći da ugrozim teritorijalni integritet naših severnih suseda, postupio sam po naređenju. Zbog ljubaznosti koju su pokazali ispoštovan je i dogovor da ne budu fotografisani, pa smo se nakon razgovora na rampi razišli svako svojim putem, oni dalje u obilazak žicom ograđene granice, a reporter „Dnevnika“se povukao u bezbednost naše teritorije.

Da u ovom kraju granice ipak nisu tako striktne govori primer sada već čuvenog Liberlanda, nezvanične državice smeštene u dunavskom međuprostoru nedaleko od Bezdana, oko kojeg se sporimo sa Hrvatima, a gde je živopisni i kontraverzni Slovak Vit Jeglička 2015. godine proglasio državu koja čak deli i svoje pasoše. Pre neki dan su objavili da svoju državnost učvršćuju i formiranjem sopstvene monete – kriptovalute pod imenom Liberland dolar koja je će se uskoro naći na svetskim kripto berzama.

Iako je „Dnevnik“ svojevremeno pisao o ovoj samoproglašenoj državici, ona će uz obližnji Eko centar „Karapandža“ koji organizuje turističko-edukativne obilaske „Gornjeg podunavlja“, sigurno biti povod za ponovni dolazak u najzapadnije krajeve naše države...

Niko Perković