Sačuvane vesti Pretraga Navigacija
Podešavanja sajta
Odaberi pismo
Odaberi grad
  • Novi Sad
  • Bačka Palanka
  • Bačka Topola
  • Bečej
  • Beograd
  • Inđija
  • Kragujevac
  • Leskovac
  • Niš
  • Pančevo
  • Ruma
  • Sombor
  • Stara Pazova
  • Subotica
  • Vršac
  • Zrenjanin

DIREKTOR OLIMPIJSKOG CENTRA „JAHORINA” DEJAN LJEVNAIĆ – PONOSNI VLASNIK TITULE „SVETSKA TURISTIČKA LIČNOST GODINE” Skijanje, biznis i misija pomirenja

15.02.2024. 14:10 14:36
Piše:
Foto: Vivo studio (Ana Ignjatović)

Prestižnu turističku nagradu „Svetska turistička ličnost godine”, koju dodeljuje Direkcija Evropskog nezavisnog žirija, dobio je direktor Olimpijskog centra „Jahorina” Dejan Ljevnaić.

U obrazloženju se navodi da je Ljevnaić, zajedno sa saradnicima, preporodio Olimpijski centar „Jahorina”, ubrizgao novu snagu, ostvarivši neverovatno visoke rezultate u poslovanju. Za „Dnevnik” Dejan Ljevnaić - menadžer sa vizijom, istaknuta ličnost u skijaškom biznisu ne samo u regionu, čije aktivnosti i rezultati su prepoznati u Turskoj, Saudijskoj Arabiji, pa čak i dalekoj Kini otkriva kako je započela njegova ljubav prema skijanju, kako je preporoidio OC „Jahorina”, koje su planovi, planirane investicije i projekti za budućnost i kako planira da se obeležiti 40 godina od održavanja Olimpijade na Jahorini.

U duhu Open Balkan vizije, pokrenuo sam inicijativu da bivše republike Jugoslavija, Bugarska i Rumunija udruže snage i da zajedno stvorimo nezaboravne Zimske olimpijske igre. Ova inicijativa donosi sa sobom sportski spektakl i znatne investicije u skijašku infrastrukturu, razvoj turizma i sporta

- Moja ljubav prema skijanju ima duboke korene koji sežu u moje detinjstvo - kaže za naš list Dejan Ljevnaić. - Skijao sam od malih nogu u selu kod mojih babe i dede, koristeći drvene skije koje smo sami pravili. Penjali smo se uz brdo peške i spuštali se jednom tokom dana. Te skije nisu imale pancerice, ali su imale vezove na sajlu, što je bio pravi izazov. Revolucija u mom skijaškom iskustvu dogodila se kada sam prvi put posetio „Platak”. Kupio sam svoje prve RC „Elan” skije i pancerice, što je donelo potpuno novi osećaj. Od tada, ljubav prema skijanju je bila neraskidiva, posebno prema „Platku”. U svojim kasnijim godinama sve više sam otkrivao radosti skijanja i shvatio da je ono samo deo šire ljubavi prema prirodi i životu. Cenim prirodu i životinje, a skijanje je postalo sastavni deo tog procesa. Moja strast prema skijanju probudila je prirodni instinkt u meni, a to se nastavilo oblikovati kroz godine. Smatram da skijanje može da otvori vidike, produbi prostranstvo mašte, prošri spektar pojmova i lepih reči, podstakne na razmišljanje i decu i odrasle. Kada sam postao direktor, shvatio sam važnost saradnje i ulaganja u ljude oko sebe. Biti uspešan direktor znači imati pouzdane saradnike i verovati im. Važno je poticati ljude da se usavršavaju i ulože u svoje znanje, jer to je nešto što niko ne može oduzeti. Iako je posao direktora zahtevan, shvatio sam da je ključ uspeha u saradnji s kvalitetnim timom. Poštujem rad i trud svakog pojedinca u timu. Upravljanje timom donosi određene izazove, poput donošenja teških odluka, ali se osećam privilegiranim što radim posao koji volim i što dobijam priznanja od nezavisnih institucija, kao što je i pomenuta nagrada za Svetsku turističku ličnost godine. Biti direktor znači posvećenost radu od jutra do večeri, a takođe donosi puno odricanja. Važno je uspostaviti jasna pravila i sistem kako bi se održala organizacija. Diskrecijska prava su ograničena, kako bi se osiguralo da postoji red i sistem u poslovanju. Moj cilj je stvaranje tima koji će težiti perfekciji i postizati najbolje rezultate u svakom trenutku.

Kako ocenjujete dosadašnje uspehe Olimpijskog centra „Jahorina”, posebno u kontekstu investicija koje su provedene, i možete li podeliti neke konkretne primere postignutih ciljeva i kako se nadate da će doprineti daljnjem unapređenju i uspehu ove destinacije?

- Pre svega, želim da se osvrnem na prošlu zimsku sezonu u kojoj je Jahorina tradicionalno bila najposećenija planina u Bosni i Hercegovini. Tokom 130 skijaških dana, Jahorinu je posetilo 412.000 gostiju, a od od 2017. godine i našeg dolaska ostvaren je neverovatan rast. Tada je promet na Jahorini iznosio oko 1,1 milion KM, a danas je više od 19 puta veći, u odnosu na tu baznu sezonu. Ovaj impresivan rast ne bi se mogao postići bez ulaganja u infrastrukturu, kvalitetne usluge i atrakcije koje privlače goste iz celog sveta. Izvanredni rezultati u 2022. godini, gde smo ostvarili promet od čak 21 milion KM, svedoče o našoj opredeljenosti da kontinuirano unapređujemo skijalište i iskustvo koje pružamo našim posetiocima. Od 2017. godine, uz veliku podršku predsednika Milorada Dodika i Vlade RS, ulozeno je u infrastrukturu Olimpijskog centra „Jahorina” i izgradnju novog ski centra Igrišta, 200 miliona KM. Izrazito smo ponosi što možemo predstaviti  planirani projekat gondole Pale-Jahorina, koji predstavlja ključnu inicijativu za povezivanje Pala sa Jahorinom. Ova ambiciozna gondola, ukupne dužine sedam kilometara, pružiće neverovatno skijaško iskustvo koje će obuhvatiti stazu od vrha Ogorjelice sve do Pala.

Vizionarski smo fokusirani na stvaranje staze koja će biti široka poput autoputa, osvetljena za noćno skijanje, čime ćemo dodatno obogatiti skijaški centar. Ovaj projekat ima dvostruki cilj - pružiti neverovatno iskustvo skijanja i istovremeno zaustaviti daljnju gradnju na planini, čime ćemo zaštititi njen vrh. Uvereni smo da će ova gondola podstaći veće interakcije između Pala i Jahorine, pružajući dodatne benefite lokalnom stanovništvu. Očekujemo da će budući investitori prepoznati prednosti i lepotu Jahorine, čime će se podstaći povećanje turizma i privlačenje novih posetioca. Osim toga, razmatramo drugi važan projekat, izgradnju sportske sale koja bi služila za pripremu sportista. U okviru ove sale planiramo stvaranje velike dečje igraonice, modernog spa centra i prostrane teretane. Ova sportska sala biće povezana s komleksom zgrada koje će u prizemlju sadržiti lokale koji podržavaju život na planini. Ovo je samo deo naše šire vizije koja uključuje i stvaranje trgova s komunalnim sadržajima poput pošte, apoteke, ambulante i marketa, zajedno s modernim stambenim jedinicama i podzemnim garažama. Strateški plan uključuje i povezivanje lokacije Dvorišta s Jahorinom putem žičara, dodatno unaprjeđujući infrastrukturu i povezivanje naše zajednice. Verujemo da će ovi projekti pridoneti razvoju Jahorine kao celogodišnje destinacije, stvarajući novu dimenziju turističke privlačnosti i podstičući održivi razvoj regije.


Noćno uživanje na stazama 

Jahorina je i zimsku sezonu 2023/24 tradicionalno dočekala kao najmoderniji skijaški centar u Jugoistočnom delu Evrope i to sa ukupno 52 kilometara idealno pripremljenih alpskih staza za skijanje, sa čak 17 instalacija vertikalnog transporta. Ukupni kapacitet, kada je reč o broju skijaša koje Olimpijski centar „Jahorina” svojim instalacijama prevozi na vrh planine, u samo sat vremena, iznosi na okvirno 32.000. Napravljene su nove staze, 4a,3b,6c i vezni put 5a. Takođe, realizacijom projekta instalacije nove rasvete na veznim putevima 6a i 8, centar sada raspolaže sa sveukupno 12 kilometara staza za noćno uživanje. Za noćno skijanje su spremne staze Poljice, Novak Đoković , Prača i Trnovo.


Na koje od svojih postignuća tokom vaše karijere gledate s posebnim ponosom i smatrate ih ključnim za uspeh?

- Smatram da je u svetu planinskog turizma često neshvaćeno šta taj pojam zaista obuhvata. Ljudi često vide samo lepe stvari, kao što su skijanje, prelepe fotografije, slikanje za Instagram, sunčani dani i slično. Ono što možda nisu svesni je da iza toga stoje mnogi napori i odgovornosti, uključujući i organizaciju ambulante i upravljanje situacijama koje mogu biti životno ugrožavajuće, uključujući i povrede. Većina žičara u svakom momentu ima oko 500 ljudi u vazduhu i velika je odgovornost da se bez ijednog incidenta i bezbedno prevezu gosti. Saradnici u timu su ključni deo ove priče i ponosan sam na svakog od njih, jer svako daje maksimum u svom segmentu. Kroz koordinaciju sa svoje strane, štitim zaposlene od različitih eksternih uticaja. Iako su postojale teške situacije i trenuci veselja, posebno se ponosim kad razmišljam o projektima na kojima smo radili. Jedan od trenutaka ponosa bio je trenutak kad sam šetao na Koponiku sa sinom, i mogao sam da mu pokažem na desetine projekata koji su tu i dan danas, a koje sam zajedno sa svojim timom izgradio. Važno je šta ostavite iza sebe. Ostaviti ozbiljan trag u skijanju, poput izgradnje žičara, avantura parka, staza i drugih infrastrukturnih projekata je ono što me ispunjava. Takođe, ponosan sam na to što smo stvorili ozbiljan tim menadžera i što su ljudi prepoznali kvalitet naših staza i celokupne organizacije ski centra i bukvalno dolazili na planine prateći nas. I to ne samo posetioci, već i investitori, koji su koristeći naše usluge odlučili se da svoj kapital investiraju u destinacije kojima mi upravljamo. Preko dve milijarde je privatni kapital uložio na Jahorinu i mi moramo pokazati nasim radom postovanje prema kapitalu, zaposlenima koji zavise od nas, a najvise Vladi Republike Srpske koja nam je pružila šansu. Moj tim i ja nosimo veliku zaslugu da smo izgradili najviše žičara na svetu. Radim projekte za ski centre u Turskoj, Kini, Makedoniji, Crnoj Gori, Sloveniji, Hrvatskoj, Srbiji, kao i na projektu gondole u Vrnjačkoj banji za porodicu Đoković, što mi je velika čast. Nedavno sam proglašen za Svetsku turističku ličnost godine i presretan sam jer se predan rad i trud cene. Ovo postignuće jednako pripada svakom članu mog tima. Pored toga, rad na humanitarnim akcijama poput „Hiljadu kaciga za našu decu” i „Hiljadu skija za našu decu” predstavlja deo mog uspeha koji ne merim samo kroz poslovne rezultate, već i kroz doprinos zajednici. Cilj ovih akcija je da se deca podstaknu na zdrav način života i fizičku aktivnost, te da razvijaju samopouzdanje i društvene veštine. Ova inicijativa ima za cilj da svako dete, bez obzira na ekonomski položaj porodice, ima priliku da uživa u skijanju i ljubavi prema prirodi. Podela preko 600 skija i kaciga je samo početak, a verujem da će ove akcije imati dugoročan pozitivan uticaj na decu i zajednicu. Žvimo u društvu gde smo potpuno zapostavili decu, nestale su edukativne emisije, posebno o skijanju, svaki projekat mora biti komercijalan i da ima sponzora. A ja želim ovim akcijama da postižem rezultat za 30 godina, da stvaramo zdravu budućnost.

Želim da se osvrnem na prošlu zimsku sezonu u kojoj je Jahorina tradicionalno bila najposećenija planina u Bosni i Hercegovini. Tokom 130 skijaških dana, Jahorinu je posetilo 412.000 gostiju, a od od 2017. godine i našeg dolaska ostvaren je neverovatan rast. Tada je promet na Jahorini iznosio oko 1,1 milion KM, a danas je više od 19 puta veći u odnosu na tu baznu sezonu

Kako skijanje može doprineti izgradnji mira i rešavanju starih pitanja i koje aktivnosti smatrate najefikasnijim sredstvima za postizanje ovog cilja? Kako planirate da obeležite 40 godina od održavanja Olimpijade na Jahorini?

- Jedna od glavnih ideja koja vodi ka „pomirenju” je ona o zajedničkoj organizaciji Zimskih olimpijskih igara. Verujem da sport, posebno skijanje, nosi sa sobom ključna životna načela koja će nam pomoći da izgradimo zajedno lepšu budućnost. Fer plej, timski duh i solidarnost neka budu temelji naše inicijative. U duhu Open Balkan vizije, pokrenuo sam inicijativu da bivše Republike Jugoslavije, Bugarska i Rumunija udruže snage i da zajedno stvorimo nezaboravne Zimske olimpijske igre. Ova inicijativa donosi sa sobom sportski spektakl i znatne investicije u skijašku infrastrukturu, razvoj turizma i sporta. Želim da realizujemo što više projekata koji će nas spajati i koji će nakon završetka Olimpijskih igara ostaviti modernu i snažnu infrastrukturu. Očekujemo da će ova saradnja unaprediti imidž naših regija na globalnom nivou, privući nove posetioce i otvoriti vrata ekonomskom rastu i novim radnim mestima. Da vratimo ljude prirodi i da narod dobro živi. Previše je teških tema, a ova je prelepa i širi samo pozitivnu energiju. Sada kada jedan ski pass vredi od Severne Makedonije do Slovenije, ovo predstavlja izuzetnu priliku za sve zaljubljenike u zimske sportove. Ova saradnja je korak prema jačanju povezanosti između skijališta u našem regionu. Želim istaći da ne vidimo druge skijaške centre kao konkurenciju, već kao partnere u zajedničkom cilju pružanja nezaboravnih iskustava svim ljubiteljima skijanja. Ujedno, želim poslati snažnu poruku javnosti da se trudimo izgraditi mostove umesto zidova između nas. Imam viziju da se svi ski centri udružimo u jedan ski pass. Možda ćemo jednog dana doći do trenutka kada će se zemlje bivše Jugoslavije ponovno ujediniti u ekonomskom smislu, a zajednički napori u području skijanja samo su korak prema tom cilju. Jer da me neko ne shvati pogrešno, nisam Jugonostalgičan, ali u ekonomskom smislu mislim da nemamo bolju alternativu od udruživanja - ističe Dejan Ljevnaić.

Milena Čeremidžić

Piše:
Pošaljite komentar