KRIVOLOV NA TAMIŠU ZA PAR GODINA SMANJEN ČAK 90% Preko 100 postupaka protiv krivolovaca se vodi samo po prijavama šefa ribočuvara GODIŠNJE NAPIŠE 40 PRIJAVA

Takve akcije dovele su do toga da oni najsiromašniji brzo odustanu, ali ne i oni „najokoreliji“ koji za jedno veče isplate kaznu koju im nadležni sud odredi.

– Krivolov je veoma isplativa delatnost, jer za kratak period može da se zaradi mnogo novca – kaže za „Dnevnik“ šef ribočuvara pri Ribolovačkom savezu Vojvodine, Oliver Adžić. – Od 2017-2018. godine nahvatali smo i procesuirali mnogo krivolovaca i sad jedan po jedan dobijaju kazne. Ja sam najekstremniji u firmi i trenutno imam preko sto postupaka koji se vode na osnovu mojih prijava. Godišnje pišem oko 40 njih, a svaki postupak traje dve do tri godine. Imam i sedam postupaka gde sam ja napadnut. Nisam nijednom dobio batine, niti sam bio teže povređen, ali je bilo fizičkog kontakta sa krivolovcima.

Krivolov je zakonom kažnjiv, ali nije opasna samo po ribu, već i po ribočuvare! Međutim, kako Adžić pojašnjava, krivolovci su pogrešili još kad su mu, kao volonteru, izbušili gume na autu, zbog čega mu je proradio inat, pa tako poslednjih osam godina nikome nije oprostio.

– Ja sam malo specifičan, bivše vojno lice sam, zaguljen, uporan i nikad ne odustajem! Po tome sam poznat među krivolovcima, pa kad vide da sam ja tu, uglavnom se odmah predaju, nema više ni pokušaja kao ranije da se dogovorimo, jer sad znaju da ne vredi - jasan je naš sagovornik.

Ipak, kad je sezona mresta, koja uskoro počinje, malo koji krivolovac će odustati od „slatke zarade“ koju mogu da ostvare zabacivanjem mreže sa čamca. Tokom 2023. godine na Tamišu je zaplenjeno desetak kilometara mreže,  daleko manje u odnosu na prethodne godine.

– Ima dosta alata koji su zabranjeni, poput senkera i vrški, pa smo čoveku iz Jabuke preko 40 tih alata oduzeli. To je opasan lik koji je odgovarao i za ubistvo. Znate, takvi ljudi nisu samo krivolovci koji love ribu, oni love i divljač, seku drva, švercuju naftu– ističe Adžić.

Osim što imaju svu neophodnu opremu za „kvalitetan“ krivolov, takvi ljudi imaju i razvijenu mrežu čuvara na obali koji dojavljuju „vođi“ na čamcu da li, kad i gde da bude na oprezu.

Mada  je mreža najčešći alat za krivolov, struja poslednjih godina uzima sve većeg maha, a počela je da se koristi pre dve decenije.

– Tada su aparati bili skuplji i koristili su ih samo pojedinici, a vremenom pojavili su se ljudi koji ih u radionicama naprave i prodaju za 200 evra. Tužio sam jednog iz Pančeva, oglašava se na sajtovima, i nije prošao lepo, ali je zabeležn i oduzeti su mu aparati– kaže Adžić.

– Ja koristim i dron u izviđanju i pregledanju, sonar u traženju alata kada je voda dublja, a koristimo i lovačke kamere za otkrivanje pokreta krivolovaca – kaže šef ribočuvara.

Inače, šaran, smuđ i som su ribe koje su uvek na meti krivolovaca, jer su najkvalitetnije pa samim tim i najisplativije. A u odnosu na to iz koje su vode, zavisi na čijem će tanjiru završiti.

– Najveći deo ide preko raznih distributera, pa tako iz Tamiša ode za Beograd, nešto u slobodnu prodaju , na pijacu ili od vrata do vrata, dok ih bude baš malo u ribarnicama, osim ako nije reč o ribi iz Dunava – veli Adžić, ističući da u smanjenju krivolova dosta mogu da utiču inspekcije (za zaštitu životne sredine, turističke, sanitarne, veterinarske, komunalne), kao i sudovi koji su poprilično blagi pri određivanju kazni koje bi trebalo da budu odvraćajuće, a ne stimulativne.

L. Radlovački